Branič

538

Б Р А Н II Ч

када је повериоцима саопштена судска одлука па до рочпшта, да би повериоци могли за времена прикупити потребне информације за своје држање на рочишту. То рочиште није рочшнте за ликвидацију у смислу стечајног поступка, јер на њ не долазе ни бранилац ни старалац масе, јер и не постоје. Рочпште се такво може одгодити само на захтев две трећине присутних поверилаца, ако они представљају три четвртине свих потражпвања. Да би се принудно равнање могло извршити по захтеву дужниковом, морају повериоцп дати на то пристанак и то повериоци који имају у рукама три четвртине свих нотраживања. Ако бп квота и за повериоце, који долазе у трећи део изнела мање од 40 од сто капитала и остале споредностн које имају "да примају, онда је потребно, да даду пристанак три четвртине броја поверилаца који су присутни на рочишту, који имају у рукама девет десетина свих пограживања. Ако равнање у том случају не би могло битп остварено, суд је дужан по званичној дужности да отвори стечај, али ако би повериоци који имају четири петине свих потраживања у рукама може суд допустити дужнику мораторцјум. Али тај мораторијум не спречава повериоце, који на то нису дали свој пристанак, да против дужника предузму егзекуцију или траже од суда да му се стечај отвори. Међу тим дужник може на један месец пре пстекамораторијума да тражи п покуша ново равнање. Пројект закона о поравнању ван етечаја који је у Аустријп на дневном реду циља у главном да онемогући рад т. зв. „равњача" који по већпм местима просто уцењују и дужнике и повериоце и тај посао врше као занат. Сем тога равнање пре стечаја корпсније је и по повериоце и

по дужника, јер се трошкови стечајни смањују. Суд се ту упушта само у расматрање има ли места да допуст;и тако равнање, онда да утврди број поверилаца и суму потраживања. Не може се наравно у напред рећи. да ли ће тај закон погодити циљ, који се њиме хтео ностпћи. Али је факт, да су слични закони у другим државама, као у Француској (од 1889} у Белгији. Швајцарској, Холандији, Норвешкој, а у последње време п у Италији имали лепа успеха. II код нас је у Србији израђен сличан пројекат. Штета је, што многп добри пројекти код нас врло тешко постају законима. Пословник црногорске Народне Скупштине — 39. број „Гласа Црногорца" публиковао је закон о привременом пословном реду у црногорској Народној Скупштпни, која је отворена 25. октобра о. г. За председника је изабран војвода Шако Петровић. Правнички одбор — За чланове сталног правничког одбора постављенп су с Рака С. Филиповић, Таса С. Ннкола-\ јевић и Марко Ђуричић судије Касационог Суда. Драгутин Атанацковић и Милорад Поповић, судије Апелацпоног Суда, Андра Шушкаловић, војносудски пуковнпк, Атанасије Продановић. Драгољуб Јосимовић судпје Првост. Суда и Ђорђе Кара-Јовановић. аДвокат из Веограда. Читуља — Урош Гавриловпћ правозаступник прп зајечарском првостепеном суду умро је 12. октобра о. г. у Зајечару. Адвонатске вести — Илију Ђуричића среског начелника у пензији, који је иснунио услове закона о правозастунпцпма Министар правде по«