Branič

КАЗНЕПО ПРАВО

81

Б. Ко другога „наведе" да положи лажну заклетву, не с;шо покуша га навести, кажњава се затвором до 2 године, по могућству и губитак грађанске части; ко га „наведе" да да лажпо уверавање место заклетве, кажњава се затворо.м до 6 месеци (§ 160). На страни клетвениковој или лица, које даје уверавање не постоји у овим случајима никад рђава намера, већ само непажња или чак невиност. Овај бесмислени закон ослобођава навођача на лажну заклетву од потпуно заслужене казне кривоклетства. Као што је онај, ко другога наведе, да неком трећем да арсеник, варајући наведенога о отровном својству предмета, прави убица, исто је тако онај, ко другога, кога вара о лажности, зпајући о истој, наведе да положи лажну заклетву, прави кривоклетник. Наш законик (§ 160) пушта га да прође са казном затвора до 2 годипе. Законик је изрично споменуо покушај као кажњив. VII Грађанска част (§ 161). 1. Губитак грађанске части, осим тога сталиа неспособност појављивати се као сведок или вештак, треба да наступи при свакој осудн због кривоклетства, с изузетком оба случаја умањења казне (§ § 157. 158.). Ова споредна казна не наступа међу тим сама по себи, већ мора бити изречена у пресуди. Она не обухвата и неспособност за полагање заклетве као парничар. Она има да се примени 1 само на случаје кривоклетства (§ 153, 154, 155), дакле не на случаје лажног уверавања место закдетве (§ 156). Нећемо говорити о неспособностн за сведочење. Али јпротпв безусловно прописаног губитка грађанске части имамо да приметимо, да имамо две врсте кривоклетника, поименце: на једној страни потпуно свесне кривоклетнике, међу којима се истичу чланови какве дружине, којн су се договорили да се криво куну; на другој страни не малп број личности, које су се криво заклеле из лако.числености н неразумевања, и које видимо, према сведоџби Валентинијевој, како се налазе у неизвештаченој ужаснутости, кад им постане јасан обим н значај њиховог злочпна. 2. У случајима умањавања казне (§ § 157, 158), лажног уверавања на место заклетве (§ 156), покушаја навођења на

1 Ц. С. од 6. фебр. 1888: „Код помагања и покушаја кривоклететва не може се лзрећи неепособност за полагање заклетве." БЕРНЕР — КАЗНЕНО ПРАВО 6