Branič

БЕРНЕР

љања какве слободне општине. У оба случаја по § 167. затвор до 3 године. Ако је то извршио какав чиновник, води се рачун о § 339 казн. зак. т. ј. довољна је злоупотреба службене власти или претња злоупотребе исте власти. Казнени законик сматра аа излишно да запрети казном такође принуду на извршење божје службе (пруски к. з. § 136, Сос1е репа1 чл. 260); ова би према томе могла доћи само под општи ' појам принуде (§ 240). Као поједини црквени обреди од важности су иоглавито: крштење, миросање, венчање и црквени погреб.

ТРЕЋА ГЛАВА Обесвећење мртваца и гробова (казп. зак. § 168). Старији и новији законодавцп, клањајући се религиозним народним схватањима, приписују мртвима и њиховим гробовима известан свети мир, и кажњавају према томе обесвећење лешина и гробова пе са становишта просте повреде сво.јине, већ првенствено са становишта повреде религиозних осећаја како остале родбине покојникове тако и општпне 1 . Према римском праву, коме је овај злочин познат под именом 8ери1сп УкЛаИо, предмет је злочина како леш, пре и после иогреба, тако и гроб са свима принадлежностима. Радња се састојп или у ружењу леша покојпиковог вршењем ма какве непристојности према нстом, узнемиривање истог на његовом мртвачком одру, парочито одношење са истог, или у рушењу, оштећењу илп уништењу гроба 2 . Опште право прпшло је овпм римскпм одредбама о иостојању дела, али је заменило римске казне, међу којима се налази чак и смртиа казна. једном роепа нгШ.гапа 3 .

1 Где се не може више говорнти о повредн овнх оеећаја, као на пр. при повредп гробова нсполннскнх, престаје и могућност пос.тојања овог особеног делнкта.

2 Бе зерикго \1о1а1о Ш. Вјк (47, 12) ек III;. Со<1. (9, 19). — Код Германаца је била света дужност, да се никакав мртвац, па чак ни тело лнца, које је било слободпо убити, не оставц откривено, да га поједу тице и дивље живо.тиње. ЦЧМа, стр. 974. Упор. РаиИ. I. 21, 4: „сцп согрив писЈауеп! е! воИв гасШв оз^епЈеп!."

3 Еегп, стр. 897—901. МагНп (2. пзд.) §§ 267, 268. \УасМег, II. стр. 338. АђЂед, § 576. КоШег, б1шПеп I. стр. 204.