Branič

КАЗПЕНО ПРАВО

95

штај или оглашење односа бигамије за неважећи мора да наступи и по застарелости кривичног ислеђења, ипак се застарелост мора рачунати од дана ступања у однос бигамије. ' — Али ако први брак није важио, то не постоји бигамија, не може се дакле бити кажњено због бигамије само због тога, што се није чекало на формалан уништај брака.

ТРВЋА ГЛАВА Враколонство. (казн. зак. § 172) Римско правф кажњавало је само браколомство жене, и то како жену тако и њеног ирељубника. 1 Тек је канонско нраво проширило појам браколомства на неверство мужа против своје Жене." 2 Еаролина, чл. 120, је прпшла канонском појму браколомства, али је усвојила казне римског права, за нрељубника казну мачем, за прељубницу казну затварања у манастпр; међутим је пракса општег права изрицала самовољне казне лишења слободе. У погледу кривичног ислеђења, створило се опште право из комбинације Каролине са кривичним поступком од 1577 године. 1. У опште се кажњавало, сходно чл. 120 Каролине, само на захтевање повређеног супруга, али се казна простирала на све саучеснике. 2. По званичној дужности приступало се напротив ислеђењу, на основу главе 26 § 2 крив. пост. од 1577 , кадје супруг напустио супруга, да би становао са каквом лакоумном, озлоглашеном личношћу, тако да се тиме изазива јавна саблазан. Полазећи од гледишта, да је још увек могућно васпостављање породичног живота чак и после браколомства, а да би се ова могућност уништила ислеђењем браколомства по званичној дужности, новији су законици остали при принципу, да се последње предузима само на захтев повређеног х 1 АЛ 1е§. ЈиИат <1е а<Ш1егш 48, 5 и Со<1. 9, 9 Хоу. 134, сар. 10. 2 Саизз. 32. ди. 4. сап. 4: .„Еас1ет а \'1ГО. ^иае аћ ихоге, <1еће1,иг сазШав." Саизз. 32. ди. 4. сап. 23: „СћпзИапа геН§1о а(Ш1егтт ш и1го^ие 8ехи рап гаИопе соп<1етпа(;." ВозепНип, (Ме ВесМвМ&еп (1ев Ећећгисћеб иасћ Капол. ипс! Беи1:8сћет Кесћ1, 1880. Веппеске, <Не з<;га1г. Еећге уот Ећећгисћ. I. део до половнне 15 века, Марбург 1884. Вттпд, (тгишМзв, II. (1896) § 158.