Branič

452

Б Р А Н И Ч

исправи, биће говора доцније. На овом месту изложиће се исцрпније и детаљније питање о форми меничног јемства у случају кад се менични јемац обавезао на самој меництг. Ту имају претходно да се расправе нека питања, која се постављају, чпи се утврди, да меничви јемац треба да учшш нисмепу пзјаву о својој обавезп на самој меиици. Тако, иа нрвом месту .јавља се питање, каква треба да је садржина те ппсмене изјаве, коју јемац нма да учпни. Да ли је довољан сам његов потпис, или је потребно још каквих ознака, из којих би се несумњиво одмах могло видети, да се односпо лице обавезало као менични јемац? Одмах изјављујемо, да сам потпис лица, које хоће да се обавеже као менични јемац, није довољан, већ је потребно још и означитп погодним изразом, да се то лице обавезује као јемац. Кад би се менични јемац само потписао испод имена оног меничног дужника, за кога хоће да јемчи, по закону морао би се сматратн за главног дужника, који је заједнички са оним, исиод чијег се имена потписао био, учинио једну и исту меничну изјаву. То би био дакле сатрасант, саиздатељ и т. д., према томе, испод каквог би се меничног дужника потписао. Обавеза таквог сапотписника једне исте меничне изјаве различна је, евентуално и строжија од обавезе авалистове. Значи, да је у интересу самог меничног јемца, да сем потписа означи и то, да се он обавезује као менични јемац. Један специјалан случај код овог питања заслужује нарочито расматрање. Наиме, како ће се сматрати обавеза оног лица, које се, без означавања „као јемац" потписало пспод потписа индонсантовог, а из претходног преноса не видп се да је и то лице било индосатар, дакле овлашћени притежатељ менице? На пример, ремитент А иренесе меницу на Б, Б пренесе на В, В пренесе на Г, али се испод потписа В-овог потпише и Д. Да ли ће Д у том случају бити саиндосант В-ов или његов менични јемац? По ономе што је напред речено, излазило би, да и у том случају ваља сматрати Д-а као сапотписника једне исте меничне изјаве (изјаве В-ове) а не као меничног јемца, ношто нема ознаке „као јемац." Ипак ми мислимо да то питање не треба тако решити. Треба разликовати два случаја: 1) меница је раније пренета бланко преносом. Тада се, по нашем мишљењу, има узети, да је Д саиндосант. Разлог је тај, што се у бланко преносу не означује име индосатара, већ се оно може увек, ма и накнадно,