Branič

0 МЕНИЧНОМ ЈЕМСТВУ (АВАЛУ)

453

дометнути. Ако се меница доцније пренесе, претпоставља се да је доцнији индосант био раније индосатар, претпоставка оправдана, ма да у ствари тако не мора бити. Између та два менична преноса могу се извршити безброј грађанских преноса из руке у руку, јер, као што је познато, бланко преносом меница се претвара у исправу па доносиоца (Шге аи рогкепг) за чији пренос ппје потребна нарочита форма. 2) Ако је меница раније била пренета потпуним преносом, дакле, ако се из преноса види име оног лица, на које се меница преноси — име гшдосатара, значи да у идућем преносу као индосант треба да се појави тај индосатар. Тако, у примеру који је горе паведен, кад Б нренесе потпуним меничним преносом меницу на В, а В пренесе на Г, иренос је потпун п правно снажан, чим се само В потписао, пошто је он био овлашћени притежатељ менице. Потпис Г-ов је дакле узгредан п његову меничну обавезу пре треба схватити као јемачку обавезу, и ако нема означења „као јемац." У нашем Трг. Законику нема изречне одредбе, која би налагала такву ознаку, као што има у § 92. Т. 3. одредба, да се нспред потписа акцептантова морају налазити речи „примљена." „признајем," „примам" и друге сличне, којима се јасно указује, да се односно лице обавезало као акцептант. Међутпм, у § 118., који говори о меничном јемству, налази се овај став: „Јемство ово даје се од трећег лица, које се као јемац потпише... ." Из тих речи, мислимо, можемо пзвестн закључак, да и наш законодавац захтева, да се испред потписа меничног јемца налази погодан израз, који обавезу односног лица означује као јемачку обавезу. 1 Те речи „као јемац," „као авалиста" може написати и неко треће лице, јер ио меничном праву само за потписе тражи се својеручно писање обвезаног лица, а све остале податке у меници може ма ко испунити. Да споменемо овде једну интересантну разлику, која постоји између меничног јемства и грађанског, у случају кад се ово последње уговори у писменој исправи. Уговор о јемству у грађанском праву није формалан, јер правно постоји чим има сагласности странака. Али, да би се егзистенција таквог уговора могла лако доказивати, готово редовно бива, да се јемство уговори у нарочитој исправп, а најчешће у 3 Видетп: А. Ђорђевић, ор. сИ. стр. 295.