Branič

ДЕфиНИЦИЈА И ПРАВНИ ИОЈАМ СВОЈИНЕ

49б

VI 57. — Посматрање на живом коме смо се предали тражи баш да проценимо вредност дефиниција које књиге дају својини, тачност карактера које јој оне приписују, исправност многих идеја и многих израза које изражавају о свом предмету. Ово испитивање и ова критика примораће нас на повторавање онога што је већ речено, али у деликатним демонстрацијама понављања нису за осуду. 58. — Апћгу е! Каи а по њима г. Планијол и већина савремених аутора дефинишу својину,' „право по коме сеје„дна ствар налази потчињена апсолутним и искључивим на„чином вољи једног лица." 1 Ову су дефиницију осудили резултати нашег посматрања. Баш кад је својина на једној ствари такође савршена или потпуна колико је могуће, она не потчињава ствар ни „апсолутним начином," ни „искључивим начином" вољи сопственика. Он нема на ствари апсолутну власт, јер не може с њом да чини употребу противну моралу, разуму, правима другог. Оп нема на њој искључиву власт, јер сви људи пмају право да раде противу ње кад она прети и шкоди и право да се служе с њом у случају пужде. — НАСТАВИЉ.Е СЕ Превео: Мил. 31. Станојевик.

1 Аићгу е1 Каи. Соигз <Шг. сп\ /г. § 190. Р1ато1, ТгаИе е1ет. (1е <1г. туП I. ге<). .V- 2329.