Branič

506

Б Р А Н И Ч

на штету оптуженог, робија од 10—20 год.; § 127 говорио је о вештацима у грађ. и крив. парници, казна као у § 126; § 128 предвиђао је извесне изјаве, које се по својој важности изједначују са заклетвом; § 129 предвиђао је нарочито казну затвора од 3—12 месеци за лажно давање уверавања у место заклетве код каквог јавног надлештва; § 130 говорио је о покушају навођења д!ругог да лажно сведочп или да да лажно уверавање место заклетве. За прво казна до 5 година робије, а за друго затвор до године дана поред губитка грађанске части; § 131 одређује казну за оног, ко противно датом јемству или обећању под заклетвом што учини; казна до 2 г. затвора и најзад § 132 говорио је о кривоклетству и лажном сведочењу из непажње за које је дело предвиђена казна затвора до годину дана, н о пскључењу кажњивости овог дела. в). Аустријски законик од 1852 г. не говори особено о кривоклетству, већ у 23 глави, где говори о превари, не имепујући ово дело као кривоклетство (МешеМ) говори о истом у"§ 199 Ш. а., који садржава и кривоклетство и лажно сведочење иред судом, док § 197 говори о превари у опште. Осим тога § 204 говори о тежој казни за случај, кадје превара учињена посредством лажног сведочења и кад је пронзашла велика штета на пр: осуда невино оптуженог, А о лажним исказима код осталих надлештава, које нису с.удови, кад се односе на личност исказивача, говори § 320 Ш. е, и сматра ово дело као иступно, док се по овом §-у лажни пскази сведока у кривичној истрази не казне као иступ, већ као иреступ, по § 199 Ш. а., ако постоје услови за превару из § 197 који је нешто друкчије стилизован, но наш § 251 к. з. о превари, тако да се по пстом лажан исказ сведока без заклетве сматра као довођење државе у заблуду у погледу извесних факата и спречавање исте, да се правично користи применом права изрицања правде. Но ако ти услови преваре нису испуњени свакојако да лажан исказ сведока у претходној истрази остаје пекажњив. Поменути § 199 Ш. а. предвиђа четири случаја, који се односе на кривоклетство и лажно сведочење: 1-о нуђење заклетве пред судом у сопственој ствари; 2-о лажно положена заклетва у својој ствари; 3-ће наговарање на лажну заклетву која треба пред судом да се положи и 4-о полагање лажне заклетве, кад је исту суд наложио и лажно сведочење (под заклетвом). 1 1 По Ес1\\'аг(1 Негђвј:, НапЉисћ <1ез бз^егг. бкгаМсМз, 1859, Шеп. Св. I стр. 392.