Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

505

важност преживи литература, која се на њиховим основима развила. То су били баденски, пруски и аустријски казнени законик, од којих су прва два имала несумњивог утицаја при изради нашег казненог законика. Да би се пак видело какав је и колики њихов утицај био пзложићемо укратко односе одредбе тих закона. а) Баденски законик од 1851. г. говорио је о превари одвојено, а засебно у глави 34-ој о кривоклетству, клетвопреступнику и лажном сведочењу и за кривоклетника сматрао је оно лице, које у грађанској парници понуђену и наложену заклетву прими и са знањем се лажно закуне. ои озо дело била је казна од 1—8 година робије § 484; у § 485 била је одређена казна за кривоклетство при откривајућој заклетви; § 486 говорио је о лажном сведочанству и вештачком мишљењу у грађанским парницама и казна је 0 па иста као у § 484. Даље је чињена разлика и с погледом на кривоклетство у кривичним предметима. Тако § 487. разликовао је лажно сведочеџ>е у корист и на шшету оптуженог и за први случај, ако је лажна сведоџба дата за награду, одређивао је казну од 1—6 год. робије. Но ако је оптужени услед тога осуђен и на смрт — робија до 15 год.; по § 488. иста казна коју је оптужени претрпео, а по § 484 смртна казна, ако је невино лице осућено и погубљено услед тога, што су два сведока, по напред постигнутом договору, лажно се заклели, да би оптужени био осуђен; § 490. и 494. говорили су о олакшавним околностима и некажњивости; § 495 одређивао је да се опозивање лажног исказа и заклетве сматра као ублажавна околност; § 496 одређивао је да ово исто важи и за сведоке, а § 497, да казна лажног сведочења постиже и оног ко са знањем лажно опозове свој ранији исказ а по § 499. казна се ублажује, ако је неко дао лажан исказ после, пошто је ослобођен од полагања заклетве. 1 б) Пруски законик говорио је особено у осмој главн о кривоклетству, а поименце у §§ 125—132. За крнвоклетника је сматран онај ко са знањем лажно положи понуђену, повраћену или наложену заклетву. Казна: 1—10 год. робије § 125; § 126 говори о сведоцима, који се лажно закуну у грађанској или кривичној парници и одређује казну до 10 г. робије, но ако је у крив. парници оптужени осуђен на казну смрти, робије или затвора од 5 година, а сведоџба је дата 1 По Репегћасћ — М1Мегта1ег ор. сИ. стр. 683.