Branič

770

Б Р А Н И Ч

или ако то није могуће успети, он бар томе тежи, док код ванредног кредита у питању је само један расход, једна потреба. 137. — Рок докле се кредити могу трошити одређен је §18. закона о буџету. Према тој одредби министри могу трошити кредите само до истека буџетске године. Но ако се исплата на основу кога кредита има да изврши из главне државне благајнице, министри могу наредити издатак до краја календарске године. Ова је одредба измењена законодавним решењем од 25. јануара 1863. год. (Зборник XVI, стр. 3.), у толико што је овај рок иродужен код главне државне благајнице на три а код осталих благајница на један месец по истеку буџетске године. Последица попуштања ових рокова састоји се у томе, што министри не смеју те кредите више трошити, без решења законодавне власти; они остају неутрошени и за толико олакшавају буџет расхода (§ 19.) Но законодавним решењем од 23. септембра 1864. године (Зборник XVII, стр. 275.), ствар је у неколико измењена, што се издаци, који се оснивају на каквом закону а случајно нису исплаћени у прошлој години, могу исплаћивати и без одобрења законодавне власти, а из кредита, одређеног наредовне непредвиђене потребе. 138. — г), Еонтролисање извршења буџета. — Кад истече буџетска година а поред ње протеку и они рокови, који су остављени министрима, да могу још изузимати и трошити кредите, дужност је министра финансија, да склопи завршни рачун, државних прихода и расхода, у коме ће изнети стање, које је буџет предвидео а крај њега и стварно стање прихода и расхода. Последња прилика у којој се показује буџетско право Државног Савета, то је прегледање завршног рачуна. У смислу чл. 15. и 26. Устава, којима је министрима наређено, да марта или априла сваке године, подносе Савету извештаје о своме раду, чланом 14. закона о устројству централне управе од 29. маја ]839. године, изрично је одређено да ће министар финансија подносити Савету на увиђај завршни рачун државних прихода и расхода. То је исто учпњено доцније чл. 20. закона о буџету од 17. јула 1858. год. 139. — Право, које су ове одредбе давале Савету, састојало се у томе, што је Савет контролисао министре у томе,