Branič

794

Б Р А Н II Ч

бранн свога или туђега живота; ргаесгргепГе 1еде, кад џелат убије оеуђенога на смрт; кад војник у рату убије човјека. Тај појам морао би значити и случајно убијство, кад човјек натјеран страном и већом силом, убије некога, ради чега није одговоран пред законом. . Послије овако кратких и језгровитих дефиниција о овом злочинству и о другијем, Карара у примедбама наводи опширну библиографију о појединим питањима. Говорећн о убијству у одбрану туђега живота, писац спомиње законске одредбе о томе у свим кривичним законима пошљедњег доба. Драгоцјени су, већ овдје, погледи пишчеви о бандитима, које су правници прозвали тоНт .ма Са историјског гледишта Карара вели, да то питање треба подијелити у четири периода: — Први: Државне одлуке, којима се казнама пријети онима, који ће помагати бандите. Ово су злочинцн које су закон и суд казнили ради њихових злочинстава, али не могу да издрже казну, јер су побјегли. Овдје нема ништа особито. — Други период: Законп, који дозвољавају сваком грађанину да затвори бандита, али не да га убије — а оШ)рЛ сарг поп ^его осскМ роГезГ. — Трећи период: Мржња против бандита све више расте. Дозволи за њихово затварање додаје се и допуст, да их грађани могу и убијати, а да се за то не боје никакве казне. — Чешврти период: Мржња против бандита расте још више. Обећаје се награда онима који убију бандите. — Ови несрећници, на тај начин, нијесу нигдје обезбијеђени. Глава им није сигурна. Њихову главу траже многи. Ко је донесе добије добру награду. Убијство или уморство, у ужем смислу, Карара дефинише, као уништење човјека, које је неправедно извришо други човјек. Под ријечи човјек, разумије се свако створење које припада људској класи: нема разлике ни у сполу, ни у доби, ни у раси, ни у положају друштвеном: и дијете, које је тек рођено, и" ако је топМгит , само ако има људски облик па и самртник, могу да буду пасивним субјектом убијства или уморства. Свеједно је за ово, чим је извршено то злочннство: да ли материјалним или моралним средствима. Главно је, да је човјека нестало ради неправедног и неоправданог дјела другог једног човјека или више људи. Карара овако по танко пише у сваком дјелчићу своје књиге, коју је подпјелио на разна поглавља, а поглавља на § §. Једнаком танчином и основаношћу он расправља о убиј-