Branič

140

Б Е Р Н Е Р

ревинска влада озбпљан задатак, да учини крај постојању дуела, који изазива јавну саблазан. 1 III. Појам. Ко доказује у корист дуела, схвата га увек као борбу за част; никад се неће он дотле спустити, да улепшава игру оружја, као последицу просте обести. На жалост не може се ипак оспорити факат, да двобој није само борба за част, већ често проистиче из врло мало часних побуда. У оскудпци законске дефиниције, држимо се сада овога факта, и дефинишемо двобој као уговорену, правилну борбу између двеју личности, при чему су мотиви двобоја равнодушни. 2 IV. Саставни елементи дела. 1. Двобој је борба између две личности. Американски двобој, вучење коцке за смрт, не долази под појам двобоја. Али пошто овај т. зв. дуел треба да произведе смрт једнога од два лица, то је аналог најтежем случају правог двобоја (§ 206. к. з.). 2. Борба мора бити уговорена. Разликује се уговорени дуел, коме претходи обострани пристанак обеју страна и битка (гепсоМге) при којој се борба отпочиње одмах после брзог обостраног одлучивања. И ранконтр носи обележје уговорене борбе и с тога се има сматрати као прави дуел. На против не долази више под појам двобоја атак т.ј. оружани напад с позивом на одбрану. Нападнути, који се брани, ради шта више у границама права нужне одбране; нападач напротив има да одговара, према обичним законима, због насиља, телесне повреде или убиства. 3. Борба се мора водити дуелским оружјем (смртно оружје). У ово се рачунају и наоштрене ђачке сабље, чак и кад се употребе познатна заштитна средства. 3

1 Царским наређењима од 1. јануара 1897. учињен је управ знатан напредак, али циљ није још постигнут. Вт&тд, Б. Ј1шз(;еп 1897. стр. 2—9., прецизирао је задатак законодавства. Али је све у руци Царевој.

2 Ц. С. од 10. јула 1882. Препирка о томе, да ли се појам двобоја има да ограничи на спорове због части, изгубила је овом одлуком, ако не потпуно, а оно свакојако за садашњост свој практични значај. Упор. Ц. С. од 12. априла 1883.

3 Ц. С. од 6. марта 1883.