Branič

702

Б Р А Н II Ч

форму крив. постунка одлучила је, да се незаклети сведоцп не кажњавају због лажног исказа. 1 12. Папослетку као важно питање може овде да се појави ово: Ако се покаже на претресу, да је који сведок лажно сведочио, па се по § 202 поведе кривична истрага, да ли се у том случају застаје са расправом кривице по којој се оптужени сведок појављује као сведок, или се ова има да расправи одмах без обзира на исказ оптуженог сведока. Питање је важно у толико, што се ислеђењем по оптужењу лажног сведочења може показати, да представљено дело не постоји, у ком би се случају исказ сведоков имао употребити као доказ по кривици, где је он сведок, а примена тог доказног средства била би искључена, ако би та кривица била пресуђена, те је из тога разлога саветно: одложити претрес по првој кривици до пресуђења по другој. Изриком није ово наређено нашим законом о крив. поступку, док је чл. 330 и 331. сос1е с1е т8(т. спт. предвиђено, да поротни суд (1а сопг сГ аз8188е8) у том случају има право да одложи претрес за идућу сесију, а у том међувремену има да се иследи дело лажног сведочења; ако се ово утврди, не може се лажни сведок употребити на новом претресу као сведок. 2

§ 7. III. Лажно давање свечаног уверења, које се равна заклетви, и обичног уверења место заклетве. (казн. зак. § § 269 и 270). Није потребно, да је заклетва увек положена па да постоји дело лажног сведочења или кривоклетства, јер има случаја, где се уверавање сведока и вештака, изузетно и парничара, о истинитости извеснога факта сматра као заклетва. Ако је ово уверавање било лажно, онда лице које га је учинило потпада под казну § 266—268 или § 270 каз. законика. .1. Тако § 269 т. 1. к, з. допушта свештенпцима и духовним лицима — монасима, као и члановима верозаконских удружења, да могу дати тзв. торжествено уверење у прописној форми у место заклетве. Ову форму законодавац није нарочито прописао, нити ма где изближе одређује, шта ра1 810088, ор. сИ. стр. 391. према Коптвшпз-РгсЛокоИе I стр. 105 сл. 2 НеИе ор. сИ. стр. -149/50.