Branič

45*

0 КРИВОКЛЕТСТВУ К ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

707

Бо1аз покугиаја навођења састоји се код нас у вољи навођачевој, да се други са знањем криво или лажно закуне или лажно уверење да. Дело је свршено чим је навођач изговорио речи, или пзвршио ма какву радњу из које се види наговарање на извршење овог дела. Пошто се у § 272 говори о покушају навођења као особеном, свршеном делу, то је покушај овог покушаја немогућ. Он би био припрема, која није кажњива. За кажњивост овог дела покушаја навођења не захтева се по нашем закону, дакле, да је услед наговарања постигнут ма какав успех т. ј. не тражп се, да се наговорени криво заклео, лажно положио заклетву или дао лажно уверење место заклетве, нити да је наговорени покушао извршити коју од ових радња. Разлог кажњивости и самог овог безуспешног покушаја налазилаје још старија наука у пнтересу правне сигурности и јавног морала, 1 дакле првенствено у опасностп, којој се излаже јавни поредак услед покушаја наговарања на један злочин, којим се угрожава или вређа директно земаљско правосуђе. Новија наука сматра ово одвојено регулисање покушаја навођења и навођења на кривоклетство и лажно сведочење као последицу религиозног схватања ових кривичних дела. 2 Из тога, што је законодавац истакао покушај навођења као нарочито кажњиво дело и искључио на исти примену општих правила о саучешћу следује, да се наговарање, које је имало успеха: коме је, дакле следовало кривоклетство, лажно сведочење или лажно уверавање место заклетве, казни не по § 272 к. з., блажом казном, већ по општим правилима саучешћа — § 46 сл. к. з. с погледом на законске прописе за дотична дела у глави о кривоклетству. 3 2. Но да би се и ова казна за сам покушај могла применити према навођачу, мора бити несумњиво доказано наговарање у правцу полагања лажне заклетве на случај кри-

1 Ве8е1ег, ор. сИ стр. 295.

2 840088, ор. сИ. стр. 402. — Вероватно да је ово схватање пмадо утицаја и на нашег законодавца.

3 Ценић, ор. сМ;. стр. 747. узима овако исто. — У овоме постојн разлика нашег закона од немачког који говори о навођењу („уеНеИе!") и' свршеном делу са моментом постигнутог успеха. (В. бкоозз ор. сИ. стр. 310. и 403, који изјављује жељу, да одредбу § 159 о покушају навођења ваља укинути а одредбу § 160 друкче редиговати).