Branič

716

Б Р А Н И Ч

нити § 275. к. з, већ § 266. к. з., пошто је ова заклетва доказно средство у грађанским предметима (§ 296 грађ. суд. пост.), били ови расправљени у форми парнице или не, о којима се говори у § 266 к. з. Тежиште је клетвопреступништва у томе, што је заклетва промисорно положена, па се по том иротивно обећању у њој датом поступа. Кажњивост овог дела постоји у неиспуњењу обећања. 1 Казна простог обећања могла би се применити на пр. на мужа који пред влашћу обећа, да ће са женом добро поступати, да ће је снабдевати потребама, да је неће злостављатп и т. д. где се ова казна има да примени поред казне за које друго веће дело на пр. злоставу. Ова казна има да се применн такође на она лица, која обећају, да ће извесна факта под дискрецијом чувати па то не чине на пр. кад лекар болнице добије дозволу од Мин. Унутр. Дела да држи предавања о душевним болестима с приказом болесника но под тим условом: да се слушаоцп обавежу, да неће писати о томе по новинама и да неће износити имена приказаних болесника. Обећање слушалаца, да ће по упуствима пост.упати, просто је обећање из § 275 к. з. и преступљење истог обећања допринело бп за слушаоце казну, овим прописом одређену. Казна клетвопреступништва из § 275 не може се примепити на вештаке и ако су они промисорно заклетву положили, где је ово случај, јер је за њих парочита — строжа казна предвиђена у § 266 одн. 267 и 269 к. з. § 11. VII. Л.ажно сведочење или вештачење без подожене заклетве у грађанским предметима и порицање правих исказа. — § 276. к. з. Изузетно закон допушта да се сведоци или вештаци не морају заклињати на своје исказе или вештачење у грађанском предмету. Тако парочито, ако парничне стране ослободе сведоке или вештаке од заклетве, суд ове неће ни заклињати. Случај овог ослобођења од заклетве предвиђа § 276 к. з. који поред тога захтева, да су сведоци, пошто су од полагања заклетве ослобођени, лажно сведочили или лажно миш1 С. 81;оозб, МетеМ, 1. с. стр. 312.