Branič

720

Б Р А Н II Ч

Француско право усваја овде такође као и немачко кажњивост таквих сведока. 1 Интересно је ово слагање у погледима с једне стране два западњачка народа и с друге стране два источњачка! На тај начин знатно је смањен код нас број кривичних дела лажног сведочења. II. Осем § 271 говори и § 273 к. з. о искључењу заслу-, жене казне за дело кривоклетства или лажног сведочења. Он је општи и односи се на сва лица која се употребе било у грађанској било у кривичној парници, били као сведоцп (и тумачи) или вештаци или као парничари, пошто и сам закон сва ова лица у овом законском пропису обухвата општим изразом „кривоклетник." Такав кривоклетник неће се казнити у оном случају, ако је свој ранији под заклетвом учињени исказ порекао пред оном истом влашћу, пред којом је исказ дао и заклетву положио, пре него што је другу страну постигла каква гитета и дело кривоклетсва или лажног сведочења се открило. Као елементи за искључење казне у случају порицања свог ранијег лажног нсказа и заклетве, сматрају се, дакле ови: I. Клетвеник мора лично опозвати свој ранији исказ као неистинит. Ово опозивање или порицање исказа ни.је ништа друго до изјава клетвеникова, да су ранији исказ и заклетва неистинпти т. ј. лажни. У тексту нашег закона стоји да ово порицање мора бити својевољно. Ми мислимо да је ово једна сувишно употребљена реч без икакве вредности за сам појам и акт порицања. Морална или пеморална побуда порицаша лажно датог исказа без учицаја је на сам акт порицања, нарочнто с погледом на корист коју правосуђе отуда добија. За правосуђе је главна ствар сам акт порицања исказа. а мотиви његови су без вредности. Исто тако закон има још једну сувишност, велећи: „своје изјашњење својевољно признао и порекао", где је овај израз „признао" потпуно непотребан и квари чак правилан и јасан смисао порицања, којп већ у себи садржи признање ранијег исказа, но наравно као неистинитог, а овим изразом „признао" и није се хтело тврдити, да се раније изјашњење признаје за истинито, јер се не би могло порећи. Из овога видимо, да би већ само због тога требало овај пропис друкче стилизовати, а његове

1 Оаггаис!, ор. с11. стр. 301.