Branič

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 РОКОВИМА.

735

тридесет дана да поведе иарницу, пајој, затим, тај рок продужен опет за тридесет дана, онда је исцрпљен и њој дат највећи рок, који се по закону дати може. Смисао је закона — § 116. грађ. суд. пост. — тај, да се за то време од шесдесет дана може, треба и мора да прибере сав материјал и сви докази, који су потребни некој страни у споровима и иначе пословима код судова, и да се, на ту конту, не може и не сме никакав већн рок да даје. Кад је овај пропис доносио, законодавац је имао у виду све прилике, па и величину Србије. А код данашњег савршенства и брзине саобраћајни средстава, шесет дана рока и сувишни су, те да се потребни докази чак и из Јапана добаве, а некмоли, да се не могу да набаве 2—3 уверења из ицтабулац. књига у Србији, и да се једна тужба препише у иеколико примерака. Према наведеноме, кад тужилац за пуних два месеца дана није хтео по решењу ваннар. судије да поступ и парницу уредном тужбом да поведе, већ је поднео суду један прост акт, који је крстио именом тужбе, а који није имао оне бшпне елементе који се §-ом 94 гр. суд. пос. за тужбу траже, и кад су тужени тражили, да се та назови тужба као сасвим неуредна одбаци, онда је заступник председника првостеп. суда против-законо поступио, кад то није учинио — § 97. гр. суд. пос. — већј е региењем тужиоца позвао, да у остављеном му року у том решењу, ту назови тужбу исправи допуни и попуни. Тужилачка страна, односно „савесни" извршилац тестамента, једва је то и дочекао, и, као што смо видели, и после тога, јот једанаест месеци, ствар развлачио, п опет, ни за сво то време, ту своју тужбу није допунио. Смисао препоследње алинеје §-а 97. гр. суд. пост. тај је, да председник суда може наредбом (а не региењем) да позове, некога, коме тужба није сасвим уредна, да је попуни или исправи у извесном року. Али то се разуме п односи само на оне тужбе, које неко лице својом вољом суду поднесе али је не поднесе како ваљау законој форми; а није јој итај, да председник суда може давати нове рокове за допуну тужбе и подношај доказа и оним лицима, којима је решењима ванпарнич. судије наређено, да извесне парнице поведу, и за коју им цељ и ствар исти ванпарнични судија, било сам, било по самој молби тих лица, одобрио најдужи рок за набавку доказа, и она сав тај рок употребила, а уредне или никакве тужбе нису поднела.