Branič

ДРЖАВНИ САВЕТ

743

нити одбаци. Он је могао то учинити претходном одлуком која иретходи изради пројекта. Међутим по закону од 1861. год. на Савету је дужност да о пројекту донесе одлуку било афирмативну, било негативну. У томе смислу треба тумачити право вотирања као једну дужност. Вотирање претпоставља постајање законског нројекта. Да би Савет могао своју вољу изразити потребно је, да постоји објект, на који ће она бити управљена, јер се воља не може испољити ако не буде везана за један предмет. Предмет мора бити пројект једног закона т. ј. израђен у оној форми како се подноси кад се врши право законске иницијативе. Кад би Савет решио и усвојио само мотиве за доношење једног закона изложене у једном експозеу, он не би вотирао један закон, јер би у томе тренутку његова воља била управљена на израду законског пројекта на основу тих мотива а не на доношење једног закона. Но није ни то довољно. Постојање законског пројекта само за себе није разлог да Савет може нројект вотирати. Поред тога је потребно да тај законски пројект Савету упути на вотирање онај фактор законодавне власти, који има право на законску иницијативу. Према томе Савет не би вотирао један закон, кад би изгласао само законски пројект, који би му упутио један од министара с тога што министар нема право да покрене питање о доношењу једног закона. (Јво је само последица тога факта што је право на законску иницијативу ограничено и дато искључиво факторима законодавне власти. Кад се усвојило супротно мишљење, праву законске иницијативе би се одузео сваки значај, пошто би то ираво могао свако вршити. Но кад би Кнез и тако изгласани пројект законски потврдпо и од њега створио закон он би под осталим условима (промулгација и публикација) био обавезан за поданике и ако би био противан Уставу; а важио би само с тога што би по форми својој постојао као закон, који се мора поштовати. Вотирање наступа онда кад одбор поднесе Савету своје мишљење, заједно са законским пројектом, који је или он нзрадио или који други упутио Савету. Сама одлука саветска може бити двојака: или Савет прима и усваја предлог или га одбацује. Ово друго изилази као последица првога права. Јер кад Савет не би могао један законски пројект одбацити онда се о вотирању не би говорило као о једном праву већ као о једној дужности.