Branič

ДРЖАВНИ САВЕТ

757

114. — Пре но што би на то питање одговорили, морамо разгледати организацију владе по Уставу од 1838. год. Влада тада није била оно што се данас под тим изразом разуме. Данас имамо два различита фактора извршне власти: министре као највише органе појединих струка извршне власти, и министарски савет, као засебну власт, која сто.ји изнад појединих министара. Влада је данас један колегијум састављен из свију министара, који колегијум пред монархом — шефом управне власти представља законодавно тело а пред овим је представник шефа управне власти. Влада као један особени, и од појединих миннстара, одвојени субјект, може имати иницијативе, доносити одлуке и решења као н свака друга власт. Однос између министара по Уставу од 1838. године био је основан на са свим другом принципу који је усвојен у државама апсолутистичког режима. Министри су потпуно одвојени један од другог; између њих нема никакве везе која би их спајала у једну другу целину, јачу од сваког министра посебице. Онда није било министра пред<;едника, јер није било владе у данашњем смислу те речи. Последица такве организације највиших представника управне власти, утицала је повољно на право контроле Државног Савета. Докле данас министри солидарно сносе одговорност пред парламентом, дотле те солидарне заједнице није било код министара по Уставу од 1838. године. Свакн је министар одговарао само за свој лични рад а не и за рад својих другова, отуда је Савет, у каквом питању о примени закона имао пред собом само једног министра а не целу владу па му је с тога било много лакше да над министром однесе победу, но што би то било, кад би министри образовали владу у данашњем смислу. 115. — Тако исто од врло великог је утицаја за право Савета, да контролише рад владин, била организација Савета као једног надлештва. Таква организација Савета, кад се упореди са организацијом законодавних тела у државама парламентарног режима, врло јасно показује колико је данашњим владама лакше, да победе парламенат, но што је то био случај са минпстрима и Саветом за време Устава од 1838. године. Данас може једна влада, кад дође у сукоб са парламентом, да решење питања, пренесе на бираче. Она ће распуститп парламенат и наредити нове изборе. Тим путем влада "