Branič

<56

Б Р А Н II Ч

,је пак Кнез налазио, да од тога факта, да ли ће Савет иримити или одбацити предложени пројект, не треба да завиеи и одступање министра, онда је одбацивање пројекта инднферентна ствар за мпнистра, и не може бити разлог за његову оставку. Министри су, дакле, увек имали могућности, да свој опстанак не доведу у питање и.зависност од Савета. Тако се исто није могао појавити ни други случај, јер Савет није имао права да поједине министре интерпелнше, па према томе није могао ни давати свој суд о њиховом раду. Једино што је Савет могао, то је да министра формално оптужи за какву кривицу, али тај случај као што смо раннје навели, не би носио на себи политичко обележје. Ми се, дакле, нисмо могли уверити из Устава, ни иа одредаба иојединих закона, да је Савет могао, учинпти да један министар одступи из чисто политичких обзира, па с тога држимо, да Савет није имао тога права. Кнез је био .једини фактор, који је министре смењивао. 113. — в. Контрола над владом. Са ове три речн може у кратко окарактерисати однос Савета према министрима. Но и овај однос, који представља административну власт Савета, као и готово сви односи, регулисан је на два разна начина: до 1861. год. и од те године до Устава од 1869. године. Контрола над владом, коју је установио Устав а још више је раширили и специјалисали закони од 1839. и 1858.. године, састоји се у томе што су министри дужни, у марту или априлу сваке године (чл. 15. Устава, чл. -24. зак. од 1839. подносити Савету, на његов захтев, извештаје о своме раду. Из тих извештаја, Савет дознаје, како су министри примењивали законе. Према Уставу Савет је имао да прими те извештаје к знању а закон од 1839. године дао је Савету право да се упушта у испитивање извештаја, па чак да од министра тражи и обавештења која су ови морали давати. Ово право Савета карактерише се овим: Савет, као нека виша инстанција над владом контролише њен рад. Мннистри су дужни Савету поднети рачун о своме раду, па с тога. ако би хтели избећи сукобе са Саветом, морају у своме раду водити рачуна о мишљењу Савета у појединим питањима. На тај начин Савет добија могућности, да утиче на рад административне власти. То је била тенденција ових одредаба. Какве је изгледе на успех имала влада, кад би радила противно мшнљењу Савета?