Branič

Страна 38.

Број 3

чувало могући реноме, — то треба рећи хвала још преосталој и укорењеној љубави према струци и народу. Љубави која је децзнијама слагана, с генерације на генерацију пренашана и која још и дан данас провејава кроз суморна судска здања и хладне судске душе. Но душе које још увек одржава по \една искра наде: да ће се ипак ускоро све то поправити. ГТравосуђе ишчекује свога човека. У томе циљу ми ћемо овде изнети наше мишљење о тим основним проблемима нашег Правосућа. А то су: а) с једне стране интелектуалне и моралне баштине створене, сачуване и о.тављене поратном Правосуђу; и б) с друге стране упрошћавање гломазне предратне судске администарације и елиминисање из судске надлежности свега онога, што му јс ово прелазно стање у део ставило. А. — Селекција судсхог кадра, Један од првих услова за солидно функционисање нашег Правосуђа јесте спреман судијски кадар. Судија мора располагати јаком и практичном и теориском спремом. Судија не сме допустити да рочиште и претресе воде парничари — стране, већ он, а ово по несрећи данас већ није увек случај. То је судија који мора да улева поверење странама, а не да се за интелектуално јачом страном судија поводи. Но није довољно само истаћи принцип, већ треба указати и на средства за његово остварење. Једно од тих средстава јесте и судијски испит, на коме се мора имати врло високо мерило за оцену судијске способности кандидата. Високо мерило и о теоријским и о практичним и о карактернит способностима кандидата. Наши судијски испити нису после рата ни довољно строги, ни довољно стручни. Нека нам се не замери, али ми налазимо да су они и сувише школски, ђачки, а то је штетно. У законском пројекту од 14. јуна 1923. године у чл. 10 ш Кпе стоји: да ће М. Правде прописати „правилник о полагању овог испита и о начинувршења потребне приправне праксе кандидата за судију". Управо у тој „приправној пракси" јесте тежиште. Јер ми налазимо да теорију материјалног и формалног законодавства није тешко научити на памет, чиме се једино и објашњавају случајеви, да испит добро положи и онај кандидат, који је врло слабе

стручне вредности. А да би се та стручна вредност показала, потребно је да сваки кандидат, који жели да положи судијски испит, има повољну оцену од стране његовог старешине — председника суда. Шта више, да сваки кандидат, пошто се буде јавио Апелационом Суду своје области (чл. 8—10 пројекта), има да буде претходно упућен од стране испитне комисије у један од судова исте области на практичан рад. и да се може на испит пустити тек са тако двојако добијеном повољном оценом његових стручннх' способности. На тај начин кандидат би показао своју стручну и практичну способност, а једновремено би открио и своје карактерне особине, те би и евентуална диплома о положеном судијском испиту добила свој пун изражај. Шта нам вреди судија са добром теоријском спремом који не уме да се нађе под ударцима парничара, и ш није у стању да рукује претресом, или што је још најгоре, кад нема судијске сдлучности или је слабог карактера. Парничне су стране, у последње време, све мање скрупулозне у заштити својих интереса — ако мало осете слабост судије, оне чине све, да то експлоатишу у своју корист. Значи, да интерес Правосуђн налаже, да се сви они кандидати, који не покажу горње услове не пусте у ред судиј а. Што не значи и да мооају пасти на с удијском испиту, јер има врло много звања где се тражи судијски испит али не и судијска способност. Судијском испиту треба да претходи солидан стаж, за које ће време кандидат морати да прође све судске послове. па чак и саму судску архиву, деловодсво, интабулационо оделење и др. По свршеном испиту потребно је стално освежавати се теоријским расправљањем интересантнијих практичних случајева; у коме циљу треба завести као обавезне бар једанпут недељно судске састанке колегијума. Сва ова средства имала би за постигнуће прво — истакнути циљ: селекцију и усавршавање судијског кадра за тешку и напорну службу у суду. Да пређемо на друго — истакнути циљ. Б. Достојанство и неумитност правосуђа. У искреној речи у одбрану Правосуђа ми смо на првом месту истакли селекцију судијског кадра. У томе питању ми ни мало нисмо