Branič

Број 5

Страна 95.

Из нашег законодавства

Позната је ствар, да кад се ради нешто брзо, не ради се најбоље. Нарочито то важи за израду закона, јер тај деликатни посао поред великог знања захтева и велику обазривост. Ми све то знамо па ипак радимо како не треба. Ево једног примера: Законом о држању и ношењу оружја од18-Н -1922. г. (оштампан у „Сл. Новинама" Бр. 58 од 15-111-1922 г.) предвиђено је „да кривице по овоме закону гоне се по званичној дужности, а по њима суде: у ранијим границама Србије и Црне Горе појединачне судије првостепених судова, сходно члану 36. уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти од 22-У1- 1921 г., а у осталим крајевима котарски судови." Тако вели чл. 11. Ззкона о држању и ношењу оружја, а међутим црногорским окружним судовима институција појединачних судија није позната. Ова је институцаја по чл. 36. уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти уведена изузетно од § 12 закзна о устројству судова првостепених само код првостепених судова Старе Краљевине Србије. То се види и изсамог § 12. закона о устројству првост. судова за Краљевину Србију, па и из тога, да по члану 64. уредбе о убрзању рада ова уредба уопште важи само за територију пређашње Краљевине Србије, а за остале крајеве Краљевине С. X. С. поједина нгређења ове уредбз вреде само у толико, „у колико су у тим крајевима примењени Ззкони Србије, сбухваћени овзм уредбом." По смислу, дакле члана 64. Уредбе, у Црној Гори важи само члан 2. уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти, па и то само у толико, у колико је у гштању примена законских одредаба Главе IX и X казненог законика за Краљевину Србију, пошто су Одрецбе Уводних Правила и части прве, а на име § § 1.до82. закључно, казненог законика проширене на целу

државу (в. Сл. Новине Бр. 75 од 4 Априла 1921 год.. озакоњена по чл. 130. Устава — Сл. Нов, бр. 15 од 22-1-1924 год.) Правећи закон о држању и ношењу оружја. Министарство Унутрашњих дела радило је на брзу руку, на дохват, и није водило ни мало рачуна о томе да Црна Гора још и данас има свој кривични законик и законик о поступку судском у кривичним делима, као и закон о устројству судова и да су само неке од одредаба казненог законика за Краљевину Србију — а то су Главе IX и X и Уводник правила и части прве ■— §§1. ■—до 82. закључно, проширене на Црну Гору. Последица таквог рада на законима — јесте гомила нерешених предмета по кривицама из закона о држању и ношењу оружја, код судова Црне Горе, који и поред категоричке одредбе чл. 11. закона о држању ношењу оружја, непознају институцију појединачног судије. Николај Д. Пахоруков

Из страног законодавства.

Удружење арошив подмићивања у Иемачкој поднело је парламенту молбу, да се унесе у нов Кривични Законик једна одредба, која ће, под строгом казном, загрозити активно и пасивно подмићивање чланова Парламента. За казну изрицао би се и губитак изборне способности. При том је појам парламентарног скупа широко схваћен. Он почиње од Царевинског Већа и иде до општинског одб:ра. За образложење представке приложено је предавање члана одбора Удружења, правног саветника Др. Лудвига Фулера, из Мајнца, одржано још 19. јуна 1920, у коме се разлаже моћан утицај посланика на владу и потребу спречавања опасности од подмићивања посланика. Предлагање ове законске новине изазвало је живо интересовање у Немачкој.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Зротетса па ргу1 гђог ргаушка Кг&1јеуте 8гда, Нгуа1а / 51оуепаса, ргггесИо ОсНјог ргаутс.ко§ с1ги$11> / и 2а§геђи ТЈбкага Мегкаш'е 2здгећ. 1925. 8[г па 126. Сепа 20 сНп. Ова Споменица садржи преглед рада Првог Збора Правника одржаног у Загребу 19. — 21. септембра 1924. год. О резултатима рада овог

збора било је речи у првом броју нашег листа. Остаје намсам^ да ову Споменицу препоручимо нашим читаоцима, како оним који су на збору били, тако и онима који тамо нису били, пошто је материјал у њој изнесен врло прегледно, а и по својој спољној сиреми она заслужује нарочиту пажњу. V.