Branič

Страна 94.

Број 5

одвојене од петиторних тужби, и чисто држгвински спорови. Због недостатка, тужилац има много вишу улогу од туженога као држа зца, и то само зато што му у већини случајева без његове кривице, недостају докази о праву својине на спорну ствар или јачем г раву на државину те ствари према туженом, те је овај у првом случају као тужени зашгићен од осуде правилом: ^е!оге т п рг угп1е геиз ађ5о!у1(иг, а у другом случају, као држалац заштићен је опет правилом ш раг1 саиза теНог ез! сопЈЈНо гоззЈсЈепћ'з (У случају равног праЕа првенство припада притежаоцу ствари — наређење садржано у § 223 Гј ађ. зак.) Како је у овом конкретном случају тужилац Ј. представио тужбом да тужени држи земљу тужиочеву беспразно, и када је тражио да му тужени поврати земљу у својину, на чију државину нема прзва, онда је тиме покренуо својински спор тужбом геј уЈпсЧс-1Јо. У овој парници, а у смислу јасног наређења § 178 грађ. пост. тужилац има да докаже: 1) Своје право својине на дотичном земљишту — § 219 грађ. зак.; 2) да тужени то земљиште бесправно држи — § 218 грађ. зак. Како пак тужилац у овом спору нема тапију за доказ права својине, него се позива на сведока Ј., који ће утврдиги да је он то спорно земљиште прибавио I ас/.еђем, то је тужилац обзиром на ово своје тврђење да је сопственик имања према § 202 и 223 грађ. зак. морао доказати да је сопственик спорног имања у вре^е вођења парнице и да као такав има јаче право на државину. И СЕе док то тужилац не утврди, тужени не мора нишга да истиче у своју одбрану он као држалац остаје у државини. Тужилац пак то као што се види из акта и реферата пресуде није доказао. Сем озога, кад је у овом спору основ својина, а она се према јасном и изречном наређењу § 292 грађ. зак. има доказивати само тапијом или њој јавним исправама, зато првзстепени суд, а са њим и Апелац. Суд није мзгао и хтео приступити испиту сведока Ј. прво што је првостеп. суд сасвим правилно навео; да он није ни учествовао приликом уписивања спорнсг имања, што се види из самог списка пописа, а друго зато што и кад би баш тај сведок утврдио ранију државину тужизчеву —ипак то нг би било довољно, да се утврди и његово правз својине на оспорено земљиште. Апелац. Суд. сматра да се претпоставка о својини, о којој Касац. Суд говори у својим примедбама, никад не везује за државину коју је неко некад имао, па је изгуби. Та се претпоставка, на против, везује само за садашњу државину, као што се види из § 201, 202, 219 и 223 грађ. зак. Државина тужилачке стране није морала прећи непосредно на тужену страну, већ је могла имати више сукцесивних преноса док

је до туженог дошло. Ако би се усвојила претпоставка својине у корист тужилачке стране, која сад спорно имање не држи онда ни сви преноси вршени до онога к:јима се тужена страна за државину користила, не би имала никакве вредности. Таква би се претпоставка својине могла онда везати и за све раније држаоце. Према овоме тужилац у свом спору има да утврди факта из којих би се јасно видело његово право својине на спорно земљиште, а таква факта тужилац по оц ни првстеп. суда а и Апелационог, која је оцена садржана у разлозима пресуда — није навео и утврдио, па му се зато спорно имање није ни могло досудити. Општа Седница Касац. Суда нашла је да стоје поменути противразлози као правилни и на закону основани, па прелазећи на главну ствар нашла, да је пресуде Апелац. Суда на закону основана и зато је и својим решањем од 29 маја 1924 год. Бр. 5028, за снажну прогласила. Ј.

Једна погрешна надлежност За меничне обвезе А. Д. у износу 262.000 динара узме С. Банка у Београду од дужникове малолетне сестре Катарине потврђено јемачко писмо без знања и одобрења старатељског судије. Сазнав за случај, старатељски судија позове С. Банку да се изјасни: држи ли малолетницу у обвези и хо е ли да се користи онако прибављеним јемством? Банка се не одазове позиву и старатељски судија наложи браниоцу малолетничином да парницом против Банке утврди неважност онога писма и јемачке обвезе у њему. Пошто се надлежност одређује према туженом лицу —- § 28. Грађ. Пост.; пошто је овде С. Банка, која се као акционарско друштво сматра по себи као трговачко — чл. 4 Закона о Акционар. Друштвима —• а свака њена радња као трговачки посао — тач. 5. § 17. зак. о Устр. Тргов. Суда; најзад, пошто и само спорно јемачко писмо има менични карактер јер обезбеђује меничне обвезе главнога дужника —§118. Трг. Закона — тужба је упућена Београдском Трговачком Суду као надлежном за С. Банку и њену оспорену операцију према малолетницима., Трговачки Суд огласи се ненадлежним. II. Оделење Касационог Судо одлуком од 20. октобра 1924. год. Бр. 9004. оснажи оео решење. Да ли је највиши суд добро читао и применио закон? М. Д.