Branič

Број 5.

Страна 79.

гих поверилаца својих подмиривао. Ма који дакле, од ових овде набројаних случаја да се нађе у правном, економском па чак и приватном нонашању једног дужника, он ће за то бити кажнен, ако му се стечај отвори. 10. Отварање стечаја повлачиза презадуженога дужност: да даје о:авешетења о својим ранијим правним пословима. Ову дужност немачки законовавац изрично намеће презадуженоме (С. О. § 100); исто тако по аустр. стечајном праву (С. о. § 77). стеч. дужник дужан је давати обавештења стечајном управитељу о свему што је овоме потребно за вршење његовог позива. На прогив по француском стеч. праву мора се узети да је ово дужниково право, да расветљава своје правне послове јер се он ех 1е§е сматра оптуженим за пад под стечај. Чак (по чл. 488. С. д. с.) ако је дужник пуштен на слободу могу га управљачи стечаја (зупсНсз) употребити, да им олакша и разјасни при њиховој радњи; само у тослучају судски орган одредиће му награду*) Ово свакако с обзиром на опште усвојено на чело стеч. права да стечај не повлачи за дужника обавезу, наморавање, да ради за повериоце т. ј. да снажи стеч. масу. По горњем гмтању српско стечајно право не поседује изричне одредбе и ако на два места помиње припитивање стеч. дужника. Најпре у § 41. ст. п. (при извршењу пописа имовине) каже „да ће се такође и пропалица позвати, ако је у пстом месту, да куповну цену еспапа и других предмета трговину сачињавајућих ствар ■ по својим протоколима покаже"; за овим у § -52. под 5 ст. пост. где говори о дужностим.1 браниоца наређује овоме: „у сваком сумњивом догађају извешће од пропалица искати". Да ли је међутим презадужени дужан на припите давати одговоре, мора се одговор посредним путем извести. Наиме одредбом § 130. с. п. гшстављено је опште начело дужности кридера да под заклетвом открије све своје имање, па тиме и да даје све податке и обавештења о својој активи и пасиви. Ако је се дужник одазвао наредби бвој, али доцније неће да даје потребна од њега тражена обавештења, суд ће имати права, да посумња у верност његове положене заклетве или да посумња, да пред собом има кривца за друго које дело у стечају и стави ћегапод кривичну истрагу. Са овим стоји у вези питање: да ли се стеч. дужник може довести, дотерати, у место стеч. суда ако он другде станује. Гдекоји законодавац изрично на ово овлашћује суд**); где је пак предвиђена дужност стеч. дужника да даје потребна обавештења (као у Аустр. и Немачком)

*) I* Саеп е1 К. о. с. № 2821. **) - Амерички закон од 1898. г. (Ех1гс1Шоп оЈ ћапкгир (б).

за време стечаја, ово се право суда може извести. Ово ће се у српском стеч. праву дати извести из одредбе § 130 ст. п. којом се овлашћује стеч. суд да изнуди од презадуженога исказ о његовом имобном стању и заклетву на тај исказ. 11. И слобода кретања, на коју сваки грађанин има права, угрожена је презадуженоме у стечају, те му за време стечајне процедуре, није допуштено мењати домицил. Немачко стечајно право као и италијанско (С. сј. с. аг! 698) има изричну наредбу о томе: стечајни дужник само са допуштењем суда, може се удаљити из места становања. У аустр. стеч. празу то се даје извести из одредбе § 100 по коме је допуштено шта више наредити дужнику чак домаћи притвор*) па у толико пре ово немењање домицила. У француском праву ово се изводи из опште одредбе о стављању стечајног дужника у притвор па и ако се пусти у слободу то бива под нарочитим дозволама и он за све време стечаја стоји под опасношћу да га опет затворе**) те не сме на себе навлачити сумњу удаљивањем из места становања. У српском стечајном праву нема о овоме изричне наредбе; па ипак моћи ће се из других одредаба извести да суд може, кад за потребно наНе, наредити презадуженоме, да се не удаљава из свога домицила за време стечаја. Суд је овлашћен одредбом § 131. ст. п. да дужника стави у истражни затвор, те у толико пре може му, ако за потребно нађе, наредити, да се не удаљава из места обитавања. б) Трпљење дужниково изван стечаја Личност дужника, који је под стечај пао постижу извесне зле последице и изван стечаја. Тако: 1) Сшеч. дужник губи, извесна права предвиђена Iрађ. и тргов. закошком. а) Пуномоћство,којеје презадужени неком лицу дао гаси се. По § 625. с. Г. 3. чим се над имањем каквог дужника „отвори стечај и објави" одмах престају пуномоћства, којз је тај дужник дао. Овде би се могло поставити питање: кад се, у коме моменту, гаси пуномоћство т.ј. да ли са одлуком суда о отварању стечаја или кад се та одлука објави јер пом. одредба помиње оба момента?. Мора се узети овај акт, објаве стечаја, као меродаван за трећа лица; те се тако послови свршени са презадужениковим пуномоћником у међувремену између дана отварања стечаја и објаке стечаја бити пуноважни — све док се не би доказало да је поред пуномоћника и треће лице поступило та1а Јјс!е, т. ј. знало застечај отворен над имовином пуномоћниковог властодавца.

*) Ог С. Зсћшагг: Оек^егг. СопсигзгесћП. б!г. 72,

**) 1 .. Саеп е( К. о. р. № 2826.