Branič

Страна 80.

Број 5.

ГЛАВНА КОНТРОЛА КАО РАЧУНСКИ СУД Ђ. ЂУРИЋ пом. ген. директора Држ. Правобраниоштва

Видовданским Уставом измењена је основча одредба чл. 179. Устава Србије од 1903. одн. 1888. год. о Главној Контро и, која је гласила: „За преглед државних рачуна посгоји Главна Контрола каоособено надлештво и рачунски суд," која данас у чл. 118. гласи „За преглед државних рачуна и надзиравање над извршењем државног и обласних буџета постоји Главна Контрола као врховни рачунски суд." Међутим, поред ове знатне измене у дефиницији, Главна Контрола није ни у колико изменила своје функције, које је према ранијем уставу и своме закону од 1892. год. имала, као ни правни положај и однос према другим државним установама. За преглед државних рачуна Главна Контрола и данас постоји, као нарочита установа — особено надлештво, и као такво постоји и за надзиразање над извршењем државних и обласних буџета. Вршећи ове послове и ако по истим доноси и своје колегијалне одлуке, Глзвна Контрола се не појављује као сул, те је очигледно данашња уставна одредба погрешно редигована и без разтога изчењенз одредба ранијег Устава, која је била боља и празилна. —Главна Контрола постоји као рачунски суд само за расправу питања и спорова о накнади штете, које се прегледом државних рачуна утврде. У чл. 1. закона о Главној Контроли од 30. маја 1922., који је донет на основу Видовданског Устава, допуњена је уставна одредба и Главна Контрола постављена као особено рачунско надлештво и рачунски суд. И ова законска дефиниција није у свему тачна, а редигована је тако, да се тешко даје разумети што се хтело рећи. Пошто је претходно у овом члану наведена уставна одредба, даље је речено: „Главна Контрола као особено рачунско надлештво и рачунски суд, отклања противзакону употребу или оштећење државних средстава, а прегледом др:жавних рачуна утврђује њихову исправност, злоупотребе или неправилности, па с тим у вези и законску одговорност за злоупотребе и накнаду штете." Према овакој дефиницији могло би седоћидо закључка, да Главна Контрола као особено надлештво и рачунски суд отклања противзакону употребу или оштећење државних средстава, а прегледом државних рачуна —• као врховни рачунски суд, који по уставној одредби као такав за преглед државних рачуна постоји, утврђује њихову исправност, злоупотребе и т.д. Међутим јасније је било рећи: Главна Контрола отклања лротивзакону употребу или оштећење државних

средстава и то: као особено рачунско надлештво прегледом државних рачуна утврђује њихову исправност злоупотребе или неправилности, а као рачунски суд утврђује законску одговорност за накнаду штете, али не и за злоупотребе, каошто је погрешно речено, јер то спада у надлежност редовних иследних власти и судова. Поред ових главних улога и задатака 1.) као рачунског надлештва и 2., као рачунског суда, Главна Контрола врши: 3. дужност државног тужиоца код Држав ног Савета према свима министарским решењима и указима, којима је повређен закон и државни интерес у корист појединца — чл. 26, 29. и 122. закона о Главној Контроли и чл. 21. закона о Државном Савету; 4. дужност тужиоца у име државе по свима споровима о накнади штете по рачунима, који приладају њеној надлежности — чл. 77,80. и 90. закона о Главној Контрол-?, и улогу приватног тужиоца по кривичним делима против одговорних лица за злоупотребе, које учинеу руковању повереном им државном имовином — чл. 26. и 51. закона о Главној Контроли; 5. Улогу дисциплинског суда за своје особље — чл. 119. и 120. закона о Главној Контроли. 6. врши надзорну власт над обласним конгролама — чл. 105. зак. о Главној Контроли; и 7. као административно надлештво са надлежним министрима прописује правила, да се државно рачуноводство и упрости и усаврши —• чл. 26. т. 5. зак. о Главној Контроли. Ове многобројне и разнолике дужности показују, да се Главна Контрола не може дефинисати-искључиво као рачунски суд, као што је у уставној одредби учињено, и да дефиниција закона о Главној Контроли није потпуна. Од свију ових разних улога нас овде интересује самоГлавна Контрола као рачунски суд, Надлежност Главне Контроле као рачунског суда у објективном смислу одређена је у чл. 26. т. 1. закона о Главној Контроли „да суди и решава све спорове о накнади штете, која се нађе при прегледу рачуна, каса, ствари и материјала, који подлеже њеном прегледу и њеном надзору", а у субјективном-у чл. 73. „да у редовним седницама расправља спорове о накнади штете, ко ју би рачунололагачи, руковаоци или наредбодавци учинили или би јој као књиговође, контролори, инспектори и рачунополагачи допринели. Овде је било излишно наводити поред рачунополагача и руковаоце, јер су то синоними — чл. 62. закона о Државном Рачуноводству.