Branič
Страна 82.
Број 5.
нема ни Државни Савет, из кога је Главна Контрола постала. Пуне три године ради се у Главној Контроли без ближе одређене организације и по ранијем правилнику о извршењу закона од 1892. са којим је једновремено престала да важи. И у закону од 18 ?2. и у правилнику за његово извршење, није било готово ништа ближе речено о самом суђењу и решавању спорова од стране Главне Контроле као рачунског суда. У чл. 103. закона било је прописано, да кад тужени одговори на тужбу у одређеном року и у томе одговору позове се на доказе, Главна Контрола ће доказе испитати и ако има сведока саслушаће их преко надлежног првостепеног суда по грађ. суд. посту.жу. Што се овим дослеђењем нађе саопштиће Глазна Контрола тужиоцу на примедбе у остављеном му року после кога Главна Контрола изрећи ће своје решење Тако исто поступиће и онда к 'д тужилац изнесе нове доказе. Тужбе су подносил:! и улогу тужиоца вршили су рачуноиспитачи, који су штете прегледом рачуна константовали. По новом закону рачуноиспитачи се више не појављују као тужиоци. Преглед рачуна врши рачунско оделење непосредно или преко месних контро а, чији преглед годлеже његозој надревизији. Кад се прегледом констатују просге штете, упућују се примедбе дотичном надлештву одн. одговорим лицима, која, ако их усвоје, дужна су положити каси све оне суме, које су им прим;дбама на терет стављене и исправиги рачунске неправилности по примедбама, па о томе извес-
тити Главну Контролу и поднети јој доказе о положеним сумама. Не уевоје л« примедбе, дужни су, да у одређеном року дзду свој одговор по реду на сваку тачку примедаба. Кад рачунско оделење нађ?, да се рачунополагачи и остала одговорна лица, одговором својим нису оправдали, оно тада за све штете по рачуну подноси реферат судском оделењу са доказима и захтевом, да се противу одговорних лица тужба поднесе. Кад се међутим прве примедбе не изврше и не поднесе одговор на њих у законом року, тада се и без одговора за све штете по рачуну подноси рефграт судском оделењу ради оптужења за накнаду штете — чл. 53. Штета може бити констатована и ванреднчм прегледом каса, ствари и материјала оц стране комесара Главне Контроле, који извештај подносе на оцену редовној седници Главне Контроле. Буде ли потребно да се дослеђење изврши Главна Контрола наређује ко ће то узимати, и кад се предмет потпуно извиди судско оделење подиже тужбу за начнаду штете — чл. 71. Тужбе подноси судско оделење — чл. 76. и препис тужбе доставља туженом у свему по прописима грађ. суд. поступка — чл. 77. Изузетно од прописа грађ. суд. поступка, може се рок за одговор на тужбу продужити решењем редовне седнице и то само једанпут. Продужени рок не може бити дужи од два месеца и рачуна се од дана када је први рок истекао — чл. 79. — наставиће се —
Право прекупа јиб ргоИггнбеов. Рад. М. Никодијевић, судија варошког суда 2. Родбина
Законско празо прекупа, поред смесчичара, има и родбина продавца непокретног добра. Њој је то право дато у § 670. Грађ. Законика, који нам истовремено каже и која је то родбинз која има право на прекуп. О томе. који су то сродници, који имају право на прекуп, он се овако изражава:"... Таква лица су... родбина најближа, која би право на наследство у продатим дочбрима имала, која би по закону наследила...". Да закон није изречно предвидео, који су то "баш сродници, између многих даљих и ближих сродника, који су овлашћени на право прекупа и да од њих не тражи једну специјалну квалификацију, тешко да би се онај, који закон треба да примени, могао снаћи и одредити: ко је између многих сродника пречи у праву прекупа? Поред тога што је Законодазац прописао, да ^родбина најближа" има право прекупа, он је
даље баш тој родбини поставио један услоз:" која би право наследства у продатим добрима имала, која би по закону наследила". Дакле, да би сродник каквог продавца непокретног добра имао право на прекуп, он треба да је такав сродник, који би продавца могао по закону да наследи. Није довољно да је он сродник, па ма и у најближем степену, ако он истовремено није и презумативни наследник продавца. Из овога до сада видимо да су битни елементи за законско право прекупа код сродника: /. — Да је прекупац сродник продавчев и 2. — д! јг прекупац презумативни наследник продавчев. То, да л а је ко продавцу сродник, имало би да се реши по олштим законским, прописима. Закон није изузео ни једну врсту сродства, из чега излази, да право прекупа имају како крвни,