Branič

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч

Стр. 149.

гакопбко орипотосШ раг1јки1агпо гакопо<1ау51УО. 1б1:о 1ако ђј пе ћИо зиуј§е 1ебко геГопт8пИ ргор15е о с1еод1, којј и пјјћоуој засЈабпјој !огтЈ (01ауа XIV. з. §. 2,) уес осјаупа пе ос!§оуагаји 2Јуо1ш'т ргШката, сјт ђј рго§1абПа (Зггауа рогосПспи зуојти 1 пјегјп {ипНиз Јпз1гис1:и5 с!ак1е 5орз1:уепо51: 2ас1ги§е као ргаупо^ Нса, јес!пот пегагс1е1јтот, пео1и,с1ј11'от т зато рос1 шевтт каи1е1ата орГегесмот дазИпот. Кезепји рЛапја, како 1геђа ЈггагШ ор§1е иб1о\ г е га Јеођи (зас!а §§ 492 ј 51, 5. §. 2.) об1ау1јепо је јес1по бјгоко ро1је, аП јрак јес1па је б!уаг бј^игпа пајте с1а уап5ис15кј роз1ирак пјје 5по51јју. 01ауш сЛј 1геђа с1а ђисЈе сНгауј 50сЈја1пороПНскЈ тотеп!, којј јој сПкИга уе(! пасеЈо 5атоос1ђгапе: пајте с1а {геда зргесШ газрагсапје 5гес1пјШ зеЦасМћ розес1а, №је 5ато с 1 оуо 1 јпо а) с1а 5е тшпига пегагс1е1Ј№ 5гес1пје розес1е уес је ро1геђпо, ђ) с1а 5е иуесЈе 1 пасе1о, с1а 1геђа §1ес1е „ђазНпе" рп'риб1аН 5ато јес1по§ јесИпо§ 1гтес1ји с1еодп{сага као ргсшоргипаоса, ко]1 тога с1а 1зр1аИ ох1а1е исезтке поџсет. Ти — па ро1ји рпуа1по§ ргауа — то§1а ђј 5е игакопШ јс1еја иуос1јепја ргаупјћ ЈпзШисЈја 1) ргеигтапја (с). петаскј Аи1§Шбгесћ1) I 2) рг^еп5(џа (с!. петаскј Апегђепгесћ!). Х/агпа ођЈа §пјепја па1аге 5е и 1от ро^1ес!и и аиб1пјбкот сНгаупот гакопи о<1 1.-4.-1889. §. Б. с1.г. ђг. 52, и себкот гетаЈјбкот гакопи ос1 7.-8.-1908. §. 2ет. гак. ђг. 68 I и когибкот 2ета1јбкот гакопи ос1 16.-9.-1903. §. 2ет. гак. ђг. 33. О уо рга\>о окиспте (Но(гесМ) уагј Ј05 5ас1а и ошт с1е1оуЈта 51оуепаске, којј 5и пат ргЈраП ос1 УојуосПпе Когибке (и 5и(15кот згеги ргеуа1јбкот 1 и Јегегбкот ко1и). 1б1ос1ођпо 1 ЈбНт бге<151У1'та то^ао ђј гакопос1ауас ргШкот игес!ј1уапја 2ас1ги2по§ ргауа сЈеође игесПН ј газШпо ШезШпо па51ес1је 5е1јаскИг „окистла ". Мека пата 51и21 1и га цгог тос1егпо буајсагбко гакопос1аУ51Уо. Ооге пауе<1епо коги1апбко ргауо окисшпе и 51оуепаској уја 1асН париб1а зе (сЈебие 1ис1о) 5 гагЈо^а, §1о 5е габргау1јаји 1ато ргета ор5 (ет зис^зкот оМсаји, кој! пагос1пој ргаупој 5УебН ро1рипо ос!§оуага, 51?е 5е1јаске (пе бато бгесЈпје) 2аоб1аУ5П'пе ађ 1п1е51а1о (Јгштке уеота 5и ге1ке) 1ако, <1а 5е рп'ри§1а (1огта1пј ођНк: паб1ес151уеп1 и§оуог) јесИпо јес1ап каШтк, кој1 је „ргеигтаГас" ђаШпе т па(ига ј кОјЧ опс1а 05(а1е гакопзке даз([п5ке с1е1о1 >е „ргеигте и 51'оје одесапје 1зр1а (е". 2акопос1аупо 1ећпЈско <1е1а1јпо игес1јепје уеПко^ котр1екба Нћ §оге 12пе5еш'ћ рНапја пјје 12уос11Ј1Уо 12 јес!по§ јесНпо§ гакоподаупо^ сеп!га уес 5ато 1ако ако М 5е с1опео 1ако

2Уапј сНгаут окујгпј гакоп, којј ђј гасг1ао бјгоке §гапјсе а тЈсЈјаНуи ј 5ато 12 §гас1ј1уапје та!епја1по и Нт§гашсата 051ауЈо ђј 1ај гакоп гета1ј5кјт — оМабпЈт гакопос1аУ51УЈта. Ођ1а5пЈт бкирбНпата пека ђј рпб1оја1а пасПегпоб! о 1оте <1а 5е опе 51агаји о бргесауапји габрагбауапја бгеЉЈћ бе1јаскјћ ппапја ргШкот (1еоће га<1ги§а \ роуосЈот Јп1е51а1по§ паб1ес1јјуапја иор§1е. 2акопбка ге1огта 2ас1ги§а ћНпо је ро1геђј1а и ор§1ет Јп1еге5и а пагосНо 12 уЈсПка габШе бгесЈпјЈћ 5е1јаск1'ћ робес1а. 2ас1ги§а као ргаупа Пспоб! тога с1а ђис1е позјос ргауа ј с1и2П05Н 1 па ипи1га. ВабНпа пека ђис1е <1о с!еође пегагс1е1јјуа, пео1ис1јјуа 1е зато рос1 Ј2Уе5Ш'т каи1е1ата ор1егесЈуа. 1 §1ес1е <1еође гаагигпе 1'тоуте \ §1е<1е Јп1е51а1по2 па51есЈјјуапја 5гес1пјјћ 5е1јаскЈћ розес1а ро1геђпаје 2абН1а ргоНу габрагсауапја робес1а (тјпјтит гет1је, ргеигЈтапје ]'п па1иге 1е ргуепзгуо). 2акопо<1аупо -1ећп1ска ге!огта ЈгуосПјЈуа је ри1ет 1ако гуапо§ сНгаупо^ окујгпо^ гакопа.

Проф. Д-р Сшанко Лаиајне, Љубљана. Треба ли изједначити у праву наслеђа мушко и женско потомство? У нашој Краљевини изједначена су права наслеђа мушког и женског потомства аб интестато већ у свим појединим партикуларним Законским правима, сем у Србијанском грађанском Закону, Муслиманском праву и Црногорском обичајном праву. Последњи привилегишу мушко потомство пред женским (и то различито). Пошто је равноправност потомака оба пола продукт историског развоја и пошто неједнакости у праву (привилигисање мушкараца) непознаје ни једно модерно Европско законодавство више, надам се да ћемо се споразумети врло лако за начелну равноправност оба пола такође у будућем нашем заједничком праву наслеђа. За наследства сеоских непокретних заоставштина прети из ове равноправности двојна економска опасност: прва, да постану сопственице на половини сеоских имања женскиње, које немогу издржати у утакмици између мушкараца; друга, да се сеоска имања наслеђена од више наследника ин капита распарчају и губе у вредности. Ако наследници настану на грађанску поделу, прети још даља опасност, да пређе сеоско имање у туђе руке.