Branič

Стр. 184.

„БРАНИЧ"

Број 9. и 10.

без икакве квите или признанице, пошто најчешће изгледа непотребно узети признаницу за потврду исплате дуга који никаквим писменим није ни био констатован. Претпоставка да је дуг измирен, на којој се оснива ова застарелост, у толико је вероватнија, што се примењује на дугове чија се исплата захтева у врло кратком року, јер представљају за повериоца приход од занимања од кога живи. „Ова претпоставка, каже Биго-Преамно (Ви§о(-Ргеатепеаи) у своме експозе-у мотива, проистиче из потребе у којој се налазе повериоци да буду што пре и што брже измирени, из обичаја који имају дужници да се без великих закашњења одуже својих обавеза, и то чак не захтевајући никакву признаницу, и најзад из и сувише честих случајева да су дужници, а нарочито њихови наследници били приморани да плаћају више пута један исти дуг"'). Било је, дакле, потребно да закон, водећи рачуна о овим чињеницама, доведе у склад своје прописе са обичајима, и да претпостави да је по истеку једног доста кратког рока дуг исплаћен. То је учињено у члану 2272 Француског Грађ. Законика установљавањем једногодишње застарелости за ову врсту трговчевих потражавања, која је изгледала потпуно довољна 2 ). Примеру француског законодавца следовао је и наш законодавац, који је, као што смо горе напоменули, превео дословно овај пропис француског законодавства у новом § 928 6. Грађанског Законика. Ова законска претпоставка, на којој се оснива наша застарелост, спроведена је у Француском Праву потпуно, са свима својим последицама. Наиме, често може да се деси да предпоставка да је дуг исплаћен не одговара правом стању ствари; због тога, француски законодавац, у члану 2275.

Ј ) Према наводу код ВаиЈгу-^асапИпепе е{ Тјззјег, ор. сИ., № 741. 2 ) У Француском Праву, рок ове застарелости продужен је на"две године законом од 26 фебруара 1911, на захтев трговаца. Према члану 2274 франц. Грађ. Зак., који је уосталом пренесен и у § 928 в. нашег Грађ. Зак„ као што ћемо видети, застарелост тече од дана предаје робе, чак и ако је издавање продужено. У пракси пак, нарочито у мањим местима, трговац подноси рачун за продату робу тек крајем године, а клијенти плаћају првих месеци наредне године, дакле у моменту када би један део дуга већ застарео. Новим роком од две године опасност је отклоњена, јер ће за време ове друге године трговац моћи било да судским путем наплати дуг, било да добије потврду рачуна од стране дужника, потврду која ће прекинути застарелост (Видети: А. СоПп е! Н. СарКап*, ор. сИ. р. 135).

Грађанског Законика, даје право повериоцу да понуди заклетву дужнику који се позива на једну од кратких застарелости из чл. 2271 до 2273, па према томе и на застарелост која нас овде специјално интересује. Закон, наравно, разликује према томе дали заклетву полаже сам дужник или његов наследник: дужник мора да се закуне да је исплатио свој дуг; напротив, наследник полаже само такозвани зегтеШ (1е сгесПћЈШе, то јест заклиње се да не зна да дуг постоји. Кад дужник понутјену заклетву положи, онда застарелост, на коју се позива, производи .своја дејства, и поверилац се одбија од тражења. Ако, пак, одбије да положи заклетву, он самим тим признаје да је дуг неизмирен, те према томе не заслужује више законску заштиту; у том случају састарелост се не примењује. 1 ) „Како се ова застарелост оснива на претпосгавци да је дуг измирен, у случајевима у којима дужник не тражи никакву признаницу приликом плаћања, каже Дино (С)ипос1), логично је да ова претпоставка мора да уступи место истини; дужнику се ни у колико не наноси штета тиме што се од њега тражи да докаже своју савесност и да буде судија своје сопствене ствари." 2 ) Ма како била логична и правилна, ова последица законске презомпције на којој се оснива наша застарелост, не може да се примени и у нашем праву. Опште је признато правило да се једна законска претпоставка, на основи које се некоме одриче право тужбе, не може оборити никаквим

^) А. СоПп е* Н. СарИап!:, ор сИ., стр. 135.; Ваис1гу-^асап1:јпегГе е* ТЈ88Јег, ор. сИ., № 744. Изгледа логично одлучити да поверилац може не само нуђењем заклетве, већ и другим доказним средствима, оборити претпоставку исплате на којој се темељи ова застарелост. Оснивајући се, потпуно правилно уосталом, на изузетан карактер прописа члана 2275 Грађ. Зак., француска јуриспруденција одбија једнодушно такво тумачење; наиме, она сматра да поверилац не може да захтева да дужник буде испитан по овој ствари од стране суда Међутим, према њеном тумачењу, ситуација је сасвим другојача када је признање да дуг није измирен спонтано и проистиче било из изричне изјаве дужника, било прећутно из његовог понашања. У том случају, ово признање уништава дејство застарелости. Ова се солуција да лако оправдати: одбијање заклетве од стране дужника, у ствари је прећутно признање да дуг није измирен; логично је, дакле, сматрати да тим пре изрично признање производи иста дејства. Видети: А. СоНп е! Н. СарИап*, ор. сИ., стр. 137 и 138; ВаисЈгу-^асапИпепе е! Тјззјег, ор. сИ., № 749; Аивгу е! Каи, ор. сИ., 1. XII, стр. 564, № 744; 1.аигс1П, Ргтарез Ле с1го1( шИ јгапдмв, 1. XXXII, № 519. 2 ) Оипос!, наведен код ВаиЈгу-^асап^пепе е1: ТЈ851'ег, ор. сИ. , № 744.