Branič

Стр. 170.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

дужника и поверилаца у стечају и да према томе, он ту изјаву о примању наслеђа може пуновласно учинити. У српском стечајном праву овакво се тумачење не би могло усвојити, јер се не би могло утврдити да функција браниоца у стечају почива на теорији заступања. Од пада под стечај дужник се пред стечајним судом у погледу расправе стечаја не појављује као бранилац својих права већ као молилац. Па ипак изузетно од овог општег правила и у самом стечају презадужени није без икаквих права, те према томе, није баш без икаквог утицаја на само извођење стечаја. Ово долази отуда што презадужени није у стечају подпуно страна, туђа, личност; стечај се тиче наплате баш његових поверилаца и све последице изведеног стечаја имају баш њега да погоде. Ово нарочито вреди кад се има на уму: да по српском, француском и др. праву, стечајни дужник и после завршеног стечаја остаје целог живота дужник за неизмирене у стечај пријављене тражбине. Имајући ово на уму италијански законодавац има једно опште овлашћење за презадуженога у стечају: да он може интервенисати у питањима, од којих може зависити да постане окривљен за банкротство 1 ). Ово овлашћење даје дужнику у стечају сва правна средства да се бори против свих погрешних одлучивања. Он има права, према судској пракси и мишљењу правника, кад-год за потребно нађе да захтева од суда, да му допусти интервенцију; а ако га суд одбије, има право жалбе. 2 ) И француско позитивно стечајно право садржи општу норму о могућности стечајног дужника, да буде умешач 3 ) а ако га суд не пусти, имаће право да се жали, јер одбијање судско мора бити мотивисано. Српско стечајно право није дало стечајном дужнику ово право интервенције никаквом одредбом; то долази отуда, што је свеколико извођења стечајног поступања у рукама суда, па је се сматрало, да је тиме довољно зајемчена правилност рада а уједно и заштита стечајног дужника. Према изложеноме, по српском стечајном праву стечајни дужник не може остварити интервенцију као своје право, већ од суда зависи хоће ли му је допустити или не а на

Ј ) СосПсе сП сошшегсЈо аг! 699. роб1есЈпја аПпеја. 2 ) УјсЈап: Согзо сИ сЗјпШ ) соттепла1е (V. VII;) № 7577. 3 ) Сос1е с!е соттегсе аг! 443. (а1. 4.) 1^уоп Саеп 61 К о, с. № 2678.

основи мишљења поверилаца (смисао § 286. гр. суд. пост.). Услед тога ни примедбе, које би он чинио на поједине тражбине пријављених поверилаца, достављајући их браниоцу у стечају (§ 52. ст. пост. под. 5.), неће имати праввих средстава да удејствује независно од воље браниоца одн. поверилаца и стечајног суда. Па ипак и по српском стечајном праву може се говорити о правима стечајног дужника у стечају: Тако још у самом почетку стечајном дужнику даје се право, да се жали вишем суду на решење стечајног суда о отварању стечаја над његовом имовином. Исто тако презадужени има права и на само стечајно поступање и може га захтевати, догод постоје законски услови за стечај, како би спречио појединачну наплату својих. поверилаца (§ 3. под. 1. ст. ност.). Стечајни дужник задржава право својине над одузетом му имовином све до извршног судског решења о расподели ове међу повериоце-тако, да ако што преко тога остане, враћа се на управу стечајном дужнику. Презадужени у стечају има права, да закључи равнање са својим повериоцима (у смислу § 66. ст. пост.); а тако исто има право, ако га није нарочито изгубио, и на принудно поравнање (у смислу § 69. ст. пост.) са повериоцима својим. И ако презадужени у стечају нема права, да захтева издржавање, ипак ако повериоци реше, да му се један део имовине у том циљу врати на руковање, ни један поверилац, који по закону подпада под повериоце у стечају, не може из те враћене му на руковање имовине тражити посебну наплату своје тражбине догод стечај траје. Како од воље презадуженога зависи да он све своје имање повериоцима одступи (§§ 132., 140 и 141. ст. пост.) ради намирење тражбина њихових, тако да га они сами ш паШга међусобно поделе, а соШгапо даје се извести, да стечајни дужник исто тако има права спречити овакву одлуку поверилаца о међусобној подели стечајне имовине. При попису и процени имовине стечајни дужник има права да захтева, да се унесу у протокол пописа и процене његове примедбе односно својине туђих ствари, које се међу његовом нађу (§ 466. гр. суд.