Branič

Број 9. и 10. „БРАНИЧ" Стр. 199.

ној власти са захтевом о накнади штете, које се питање има расправити једновремено са питањем о кривичној одговорности одговорног лица. Ако би одговорно лице признало своју материјалну одговорност за учињену штету и висину исте, и буде ову штету платило, или би изјавило, да пристаје да плати, имало би се поступити као и у случајевима својевољне накнаде просте штете, и тада, наравно, не би се у пријави чинио захтев о накнади штете, или би се од тога захтева имало одустати, ако је накнада штете доцније учињена. За поступање обласних контрола, у таквим случајевима, није био потребан никакав нарочити пропис, као што не постоји ни за слично поступање Главне Контроле. Кривична дела, која могу бити констатована прегледом рачуна од стране Главне и обласних контрола, предвиђена су у општим кривичним законима, кеји важе за поједине крајеве наше Државе. То су махом дела послуге, утаје и фалсификати. Прегледом рачуна она се управо откривају, а не утврђују, нити се утврђује кривична одговорност одговорних лица, као што се даје извести из погрешне редакције чл. 1. Постојање кривичне одговорности одговорних лица ислеђује се и утврђује редовним кривичним поступком од стране надлежних иследних власти. Главна и обласна контрола не појављује се у улози иследних власти, већ су према наведеним прописима чл. 51 и 102., по којима Главна и обласна контроле, кад чине пријаву код надлежних власти, стављене у положај достављача. Извршена саслушања од стране њихових органа немају доказану снагу по закону о крив. суд. поступку, а ни њиховим рачунским констатацијама није дат карактер доказа јавних исправа, всћ имају доказану снагу вештачких стручних прегледа. О одговорности за накнаду штете важе у свему општи прописи грађанског законика, који нису ионављани у закону о Главној Контроли, као што је учињено са наведеним прописима грађанског судског поступка. У закону о Главној Контроли постоје само неколико специјалних материјалних прописа, који ближе одређују одговорност рачунополагача и осталих лица пред Главном Контролом. „За све штете и неурндности, које се догоде у руковању касом, стварима и материјалом оних надлештава и установа чији рачуни и имовина подлеже прегледу Главне Контроле, односно обласне контроле, од-

говорни су рачунополагачи, руковаоци, наредбодавци, рачуноиспитачи и остала лица, која су по своме службеном положају допринела, да се штета учини" — чл. 109. Овај пропис је и нетачан и потпуно излишан. Именована лица не могу одговарати за све штете, као што је у њему речено, што и сам законодавац увиђа прописујући одређене случајеве, у којима поједина лица међу њима одговарају. Одговорност рачунополагача оцређена је у чл. 110., по коме они одговарају: 1. ако се при издавању новца, ствари и материјала нису држали законских прописа; 2. кад се покаже ма какав недостатак у каси, стварима и материјалу, који су поверени њиховом руковању; 3. ако учине прекорачење по буџетским партијема односно по одобреним кредитима •— ако они рукују кредитима; 4. ако се нису старали, да се ствари и магеријал са којима рукују сачувају или не би благовремено учинили предлоге наредбодавцима да се штета отклони. Пропис чл. 109, који се налази у глави X., која нису наслов „Лица одговорна за накнаду штете", говори и о одговорности за неуредности, која повлаче особену дисциплинску одговорност, која није јасно изведена, већ се стално меша са материјалном одговорношћу. У тач. 5. чл. 110. речено је да рачунополагачи одговарају: „и у опште за све неправилности, било да се ове учине при издатцима, било да се нису старали да се приходи на време и у пуном износу иокупе или осигурају". Оваква редакција овога законског става изазива питање, да ли се овде говори о дисциплинској одговорности рачунополагача, што се даје извести из израза „за све неправилности", или се хтело рећи, да рачунополагачи одговарају — за све штете, које се њиховим неправилностима учине, или се нису старали да се приходи на време и у пуном износу покупе или осигурају. Очевидно је, да се, и поред овакве редакције, овај законски став односи на материјалну одговорност рачунополагача, која се овим ставом заснива. Наредбодавци, према чл. 111., одговарају за штету: 1. ако нису на време прегледали касу, ствари и материјал, који стоји под њиховим надзором, или кад се појави какав недостатак или квар, а они нису предузели законске мере да штету отклоне;