Branič

Стр. 198.

„БР АН ИЧ"

Број 9. и 10.

ГЛАВНА КОНТРОЛА КАО РАЧУНСКИ СУД Ђ. Д. ЂУРИЋ ПОМ. ГЕН. ДИРЕКТЛРА ДРЖ. ПРАВОГ.РАШТОШТВА — НАСТАВАК —

То се види из редакције чл. 9'5. „Ако Суд осуди оптуженога за кривицу, осудиће га једновремено и на плаћање накнаде свих штета, које су контролним прегледом и извиђајем утврђене, као и трошкови, а ако га ослободи било у целини, било за поједине суме, кривичне одговорности, доставиће акта Главној Контроли на расправу питања о накнади штете, у колико судском пресудом иије досуђено". Очевидно је, да се овако има поступати у опште када постоји оптужба Главне Контроле, због злоупотребе у вези са штетом, које су констатоване, било при редовном прегледу рачуна или ванредном прегледу касе, ствари и материјала, било у току извиђања и суђења. Овде се појављује питање нарочито с обзиром на изостављање сличног прописа чл. 107. ранијег закона: ко се по овим предметима појављује као приватпи тужилац. Иследне власти сматрају Главну Контролу свему као приватног тужиоца по овим делима по којима је оно учинило пријаву и увек, кад по истим прекину кривичну истрагу достављају јој своја решења, противу којих њено судско одељење подноси жалбе. Међутим првостепени судови неједнако поступају. По где који првостепени суд доставља Главној Контроли такође своја решења, којима оптуженог пушта испод суда или мења квалификацију кривичног дела. Али кад оптуженог ставе под суд, о томе и о даљим својим поступцима, пресудама и решењима судови Главну Контролу не извештавају, нити је у опште позивају на претрес. Судови и грађански и војни сматрају, да се и Главна Контрола, која чини пријаву, појављује као прив. тужилац до тренутка појаве државног тужиоца, на кога према њиховом схватању затим прелази дужност и у погледу захтева за накнаду штете. Овакво схватање и поступање судова очигледно је погрешно и штетно. Улогу државног тужиоца треба јасно разликовати од улоге приватног тужиоца. Поред јавног интереса за казном кривично одговорног лица постоји и посебан појачани интерес оштећеног, и за казном, и за накнадом штете. Зато је од великог интереса, да у случајевима материјалног оштећења Државе као прав-

ног лица, постоји поред државног тужиоца и њен правни заступник као приватни тужилац, Главна Контрола, сем постављања захтева о накнади штете у пријави, није законом позвана ни овлашћена, да се даље о томе стара и да врши дужност приватног тужиоца. То је дужност ГенералнеДирекције Државног Правобраниоштва у Београду и њених подручних установа — покрајинских државних заступништава, који се данас у разним крајевима различито зову. За Банат, Бачку и Барању: Државно Заступништво у Новом Саду; за Босну и Херцеговину: Ерарски Фискалат у Сарајеву; за Далмацију: Финансијско Одвјетништво у Сплиту; за Хрватску, Словенију и Срем: Равнатељство Ерарних Правних Послова у Загребу и за Словеначку: Финансијска Прокуратура у Љубљани. Судови су по званичној дужности дужни, да на кривичне расправе зову Дирекцију Држав ног Правобраниоштва одн. Заступништва као познате приватне тужиоце и саопштавају им и достављају своје одлуке по свима делима, по којима је кривични судски поступак предузет по пријавама Главне Коатроле, као у опште и код свију осталих кривичних дела, где се појављује државно материјално потраживање, без обзира по чијој је пријави кривични поступак предузет. Главна Контрола би такође требала, да о својим кривичним пријавама извештава Дирекцију Државног Правобраниоштва, да би она одмах предузела улогу приватног тужиоца. Кад би прегледом рачуна од стране обласних контрола било констатовано постојање злоупотребе надлежне би биле обласне контроле, да решавају о кривичној пријави одговорних лица код надлежне иследне власти — чл. 102. „За њихове констатоване злоупотребе, вели седаљеуовом пропису, доноси обласна контрола извршна решења о накнади штете, ако не постоји спор о величини суме или ако није спорно правно питање одговорности". Тешко би и сам законодавац могао рећи, шта значи овај пропис и чему има да служи. Обласне контроле, ни за какве констатоване злоупотребе, не могу доносити, решења о накнади штете, већ са пријавом имају да доставе предмет надлежној ислед-