Branič

Стр. 242.

„БР АНИЧ"

Број 11. и 12.

3) Факат што ће суд, према §§ 352 и 354. гсп. по извиђењу решити о тужбеном тражењу, дакле донети решење, не може довести до закључка да поступак, што претходи решењу, мора бити кратак. 1 ) Јер по нашем Законику спорови, којима следује судска одлука у облику решења, не морају се извиђати по кратком поступку, већ и по редовном. Аргуменат за то извлачимо из § 177. гсп., завршне одредбе у читавом низу одредаба о редовном поступку, у којој се помињу и пресуда и решење. Према томе тај факат, што законодавац у гл. 12 захтева да се тражења по основима из § 351. гсп. расправљају одлукама у облику решења, не може нас довести до закључка да се ту ради о неком изузетном, кратком поступку. Законодавац је, по нашем схватању, у таквом прописивању могао бити руковођен само тиме, што је спор о тражењу из § 351. гсп. сматрао споредним према оном спору, који може настати у рачунској парници у случајевима из § 356. гсп.

Узимајући овај други спор као главни, зато што се њиме, у случају када се спорни однос не расправи првим спором, дефинитивно расправљају односи између парничних страна, схватио је овај први као споредан, зато што се њиме расправља једно претходно питање. И следујући своме принципу, да се спореднија питања у споровима расправљају решењем, 2 ) а главна пресудом, прописао је да се и спорови о тражењима из § 351. гсп. имају расправити решењем. С тога тај израз „решити" може само да одреди положај парнице због случајева из § 351. гсп. према оној због случајева из § 356. гсп., никако, пак, да одреди неки нарочити поступак, по коме се рачунска парница има расправљати. Према томе усвајамо као једино тачан закључак: да се свака рачунска парница по нашем Законику о пост. суд. у грађ. парницама има да расправља по редовном поступку. — НАСТАВИћЕ СЕ —

ПРАВО ПРЕКУПА (Ј1Јб РК0Т1М18Е05) — РАД. М. НИКОДИЈЕВИЋ СУДИЈА ВАРОШКОГ СУДА

— НАСТАВАК —

Колизија родбинског и смесничког права прекупа. Самим тим што је законодавац дао право прекупа и смесничарима и сродницимапрезумптивним наследницима продавчевим морао је регулисати однос између њих; морао је предвидети: ко је у случају конкурса у том праву јачи, смесничар или сродник и ко ће кога као слабијега у праву искључити. Он је то питање расправио у §-у 672. Грађ. Зак., где се вели: „Смесник је пречи од рода, а род најближи од суседа". Кад се зна да је право прекупа за суседе укинуто, онда, према горе наведеном §-у, смесничари су старији у праву прекупа од сродника продавчевих и они ће увек, ако их има, искључити сроднике. Питање је јасно и не би захтевало никакву дискусију да није могућ случај: да смесничари не желе да искористе своје право прекупа, у ком би се случају наметнуло пи-

тање : да ли тада сродници презумтивни наследници имају право на прекуп: То се питање, наравно, поставља само онда када продавац поред смесничара има и сроднике, који су његови презумптивни наследници. Ако би дали одговор негативан имали би ту ситуацију, да би се у том случају право прекупаугасило. У случају позитивног одговора, приватна својина би се како неки мисле, још више ограничила; пред прекупца смесничара дошли би и прекупци сродници. Г. Перић мисли, да би сродници, презумптивни наследници продавца, у случају да се смесничари тога права одричу, имали право прекупа, да, дакле, за њих то право постоји и ако продавац има смесничаре, само ако се ови последњи тога права одричу. Он налази, да за сродничко право прекупа у овом случају постоје исти разлози, као и они у случају где нема смесничара. Он каже даље: може се још и разумети да је законодавац претпоставио смесничаре сродни-

т ) Види напред поменуту одлуку Касационога Суда.

2 ) Нпр. по § 49. „тужбу, која је надлежном суду предата, суд ће решењем одбити". § 56.