Branič

Стр. 248.

„Б РАН ИЧ"

Број 11. и 12.

протизноме, дакле само у колико би казивање његово било противречно којој већ доказаној чињеници. Пред окривљеним се сведоци не испитују, стручни експерти не консултују за мишљење, и увиђаји не чине, па право то захтевати не може припадати ни браниоцу. Оно што је од тога саопштено окривљеном има права увек у истрази тражити и бранилац да се о томе информише, и о свему оном што би иследник нашао да још није довољно утврђено, и за шта има наде да ће се моћи накнздно боље утврдити ако се не саопштава, о томе се неће ни браниоцу давати обавештење. Тако ствар стоји по нашем Законику о кривич. поступку, који у том није у супротности са номенутом одредбом Устава — Према свему овоме Општа седница Касац. Суда даје ово своје мишљење: У току истраге окривљени, ако хоће, може имати браниоџа од тренутка кад је узет на кривични испит, и бранилац, што се права одбране тиче, има иста овлашћења која закони дају окривљеноме. У овоме се садржи одговор на обе тачке горњега питања. Један од судија, слажући се у свему са овом одлуком, био је још и мишљења да по завршеној претходној, истрази бранилац има права захтевати да му се резултат истраге саопшти, и да има права предлагања доказа и ислеђивања чињеница, које би имали да допуне истрагу, пошто од тога тренутка не би се имало разлога страховати за скретање истраге са правога пута и ишло би се у прилог начелу истраживања материјалне истине. д-р ј. ј.

Рок за вршење права прекупа кепокретногимања из § 673. гр. зак. не може се рачунати од дана када јс купчево условно убаштињење уведено у интаб. књиге већ од дана када су странке пред судом дале изјаву о продаји и куповини имања, или од дана када је продавац о продаји известио лице које има прече право куповине, или од дана када је ово лице и само сазнало о овој купопродаји. (Начелна одлука Опште Седнице Касац. Суда од 9. Новембра 1925. г. Бр. 8138). И ако мало доцкан, ипак је ово тако важно питање, најзад — после толиког лутања деФИНитивно расправљено овом Начелном Одлуком Опште Седнице Касац. Суда, јер ова одлука има силу закона. Она у целости гласи:

Како се у одлукама Опште Седнице Касад. Суда појавило неједнако примењивање прописа о условиом убаштињењу, на име: у својој одлуци од 23. маја 1925. г. Бр. 41951) Општа Седница Касац. Судаусвојила је примедбе П-огодељења Касац. Суда од 27. априла 1925. г. Бр. 3156, у којима је изражено гледиште да рок за прече право откупа, у случајукада је купацдобио условно убаштињење, има тећи од дана одобреног условног убаштињења, пошто се увођењем ово убаштињење у Интабулац. књиге сматра да је продаја објављена и трећим лицима; док је на сасвим супротном гледишту ранија одлука Опште Седнице од 1 2. јануара 1924. год. под Бр. 108, која је донета по истоветном питању. 2 ) Ради једнобразности у примени закона по овоме питању, Општа Седница Касац. Суда на основу тач. 1.§16.

Ј ) Ова је одлука објављена у бр. 6. „Бранича" на стр. 113. 2 ) Ради потпуности излагања овога питања, доносимо у целости и ову одлуку Опште Седнице Кас. Суда, која гласи : Милоје Д. I! Д-р Бор. Д., тужили су своју матер Ангелину Д. и Васу, због пречег права откупа и тражили су да се поништи уговор по коме је њихова мајка — тужена Ангелина — 23. маја 1914. г. продала непокретно имање туженом Васи и да се њима као смновима досуди прече право куповине. По њиховој изјави он.1 су за ову продају сазнали 25. јануара 1922. год. а то је оног дана када је њихова мајка примила решење о условном убаштинењу, које је тражио тужени Васа као купац те им се рок за подизање тужбе има рачунати од тога дана а не од дана уписа у интабулац. књиге т. ј. од 11. марта 1921. г. Али баш кад би се узело да овај рок има тећи од дана >писа — 11-III 1921. у овом случају не би могао да се узме у обзир овај дан за то, што у то времз интабулационе књиге код прв. суда за град Београд нису биле још васпостављене, те нису ни могли сазнати за ову продају 11-111 1921. год. Тужени Васа тврдио је, да су тужиоци знали за продају пре пријема решења о условном убаштињењу, јер су у погодби учествовали. Условно убаштињење тражено је још 11-Ш 1921. год. и истог дана уведено је у судске књиге и за то је дужност тужилаца била да тужбу подигну до 11. априла 1921. год., што они нису учинили и зато их треба одбити од тргжења. Првостепени Суд за град Београд пресудом од 19 маја 1922. год. Бр. 16607. одбио је тужиоце од тражења пречег права откупа са ових разлога: По § 671. грађ. зак. дужност је продавца, да у случају продаје непокретних добара, јави онима који право првенства за куповину имају. Ако то продавац пропусти учинити, онда таква лица, којима је признато право куповине, имају право за тридесет дана од времена судом потврђене и објављене продаје, исто прекупити. Према оваком законском наређен.у, тужиоци као синови продавца, у принципу би имали право на првенство куповине спорног имања, за чију им продају није јављено. Али таквим пречим правом откупа,