Branič

Страна 12

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

Мало је теже решити питање како извршени прекуп дејствује код личног права прекупа, За лично право прекупа се не претпоставља да за њега знају трећа лица. Њихова чак ни дужност није да се о томе распитују; оно вреди само т!ег раг!еб. Имајући то у виду неће бити тешко дати правилан одговор на постављено питање. Извршени односно покушани прекуп код личног права прекупа, које има за предмет непокретну ствар, неће имати друго дејство до то да прекупац стиче право од продавца тражити накнаду штете. Прекупац неће моћи ствар прекупити чак и онда ако докаже да је купац знао за његово право прекупа, јер се, како смо то видели, то купца ништа не тиче. Ствар оптерећена личним правом прекупа ако је продата остаће у својини купца, а прекупцу остаје само то да тражи накнаду штете од продавца. Ако прекупац жели да ствар по сваку цену задржи за себе, нека право прекупа упише у хипотекарне књиге чиме оно прелази у стварно право и добија сасвим другу природу. Право прекупа код покретних ствари је лично право и ту прекупац, ако то купац хоће никад не може успети да прекупно добро баш за себе задржи одн. добије; њему у случају продаје тога добра остаје само да од гтродавца тражи накнаду штете. Сва права конституисана, ма у ком времену и ма од кога, било од продавца или купца недирнута, т. ј. вршење прекупа на њих не утиче. Она могу пасти због чега другог, али не и због вршења права прекупа, које има за дејство само накнаду штете од продавца. Законодавац није одредио рок, у коме има да се врши уговорно право прекупа. Из тога излази да је то остављено уговорачима да они сами одреде. Ако, пак, они то не учине, онда се мора узети да су се прећутно споразумели на рок за законско право прекупа, који је 30 дана. У случају, дакле, да рок уговорачи за прекуп не предвиде он би имао да буде 30 дана од дана продаје ствари која је тим правом прекупа оптерећена. Г. Др. Лаза Марковић у Грађан. Зак. у примедби код § 665. на страни 267. примећује да „Закон није предвидео рок у коме се овлашћено лице има да изјасни, хоће ли се користити својим правом првенствене куповине или не" те према томе изгледа да је и он мишљења да то уговорачи има да одреде. Али г. Марковић не каже ништа шта ће бити у оном случају када уговорачи не предвиде рок за прекуп. Међу тим г. Перић је и то питање дотакао и он мисли, да кад уговорачи рок за прекуп сами не предвиде, да се има узети рок за законско право прекупа. Ми смо видели да је законско право прекупа стварно право и да као такво вреди ег§а ошпез, За уговорно право прекупа смо рекли, да је по правилу лично право, а да је стварно само онда када се односи на непокретна добра и када је уписано у баштинске књиге. С обзиром на то што је уговорно право прекупа час лично, а час стварно право вредно је видети како оио у тим разним случајевима дејствује. Код стварног уговорног права прекупа би вршење тога права имало да дејствује на исти начин као и код законског. Ту би извршени прекуп пре саслушања странака код суда имао да уништи облигаторни однос између продавца и купца, .а тако исто дауништи и сва права у том међувремену конституисана. Продавац не би више имао дужност да купца убаштини, већ прекупца. Исто тако би дејствовао и извршени прекуп после саслушања странака код суда, само што би овде он уништио место облигаторног односа већ извршени пренос својине са свима осталим новопосталим правима као и напред. На овај начин се питање решава због тога, што је ргаезитрИо шш е! с1е шге, да купац за право прекупа, које је уписано у баштинске књиге зна. Па кад је то законска претпоставка, онда се мора претпоставити и то, да је купац имање купио са теретом права прекупа, те ако се то право од стране овлашћенога употреби он ће имање вратити онако како га је примио.

Када нема места праву прекупа. Право прекупа је, видели смо г установљено код уговора о продаји и куповини, али и од тога има један изузетак; може бити продаје али не бити права прекупа. Тај изузетак је учињен у § 676. Грађ. Зак., који гласи, „Где се што јавно путем судским (т. ј. лицитацијом) продаје, онде се првенство не сматра. Ко на јавној продаји што купи онога је осим ако не би продаја под тим условом учињена била, да још од чијег одобрења зависи." Из цитираног § види се да прекупа неће бити, т. ј. он се не може употребити тамо где се што путем власти, лицитацијом продаје. Тај изузетак вреди како за законско право прекупа тако и.за уговорно право прекупа. И Аустријски Грађ. Законик је предви-