Branič

Страна 16

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

коме то полагање лежи у дужности. 11 ) Наиме, у свима оиносима, које смо навели у од 11. 1. а. б. в. може се десити да у току посла, или по свршеном послу, рачунопримац (онај коме треба рачун положити) стекне право да од рачунодавца (онога који рачун треба да положи) нешто потражује. Али се тако исто може десити да и рачунодавац буде имао право на какво потраживање од рачунопримца. Тако н. пр. код пуномоћства обично ће властодавац бити тај, који ће имати интереса да са пуномоћником пречисти рачун, јер га на то побуђује оно потраживање, које има да добије од пуномоћника Али се и пуномоћник може наћи у положају потраживаопа, н. пр. онда ако је приликом вршења властодавчевих послова имао више издатака, но што му је властодавац ставио на расположење. Или код уговора о ортаклуку обично ће ортаци бити заинтересовани (материјално) да са деловођом пречисте рачуне. Али тај интерес може бити и на страни деловође, који ће онда са своје стране покренути то питање. Но, без обзира на интерес, ако под њим разумемо корист — примање — свака страна у таквом односу може имати ма каквог, не само материјалног, интереса да са другом страном рачуне пречисти. И зато је наш Законик о пост. суд. у грађ. парницама, као што ћемо доцније видети, дао обема странама, и рачунопримцу и рачунодавцу, право да тај спор, рачунски. покрену. Дакле, да понова истакнемо, главни циљ овога спора је изналажење тачне диферекције. Али да би се она могла изнаћи потребно је да рачунодавац, било на тражење рачунопримца, или из своје иницијативе, положи рачун. 3. Из свега овога се види, да се у сваком рачунском спору, узевши тај израз у најширем његовом смислу, има да изврши двоје: а. рачунодавац има да положи рачун и б. рачунопримац, ако поднетим рачуном није задовољан, сматрајући да није тачан, има да га напада, управо да његову тачност оспорава. Или, обратно посматрано, рачунодавкц има да рачун брани од приговора рачунопримца, да брани његову тачност. Како је извршење свега овога регулисано у страним законодавствима биће говора доцније. Наш Законик о пост. суд. у грађ. парницама решио је ово питање на тај начин, што је прописао да се поменута 6 ) Несторовић стр. 38.

питања имају расправљати у засебним споровима. Гл. 12. обухвата §§ 351—357. гсп. О првом стадијуму: полагању рачуна, одн. примању рачуна и давању одговора на исти — говоре §§ 351 —355. гсп. О другом стадијуму: спор о тачности одн. нетачности положеног рачуна говоре §§ 356 и 357. гсп. Оба спора одвојени су један од другог толико: 1) што се сваки од њих мора покренути засебном тужбом (§§ 351 и 356 гсп.). 2) што до другог спора не мора доћи, управо што до другог спора долази само онда, кад рачунопримцу „није по вољи рачун" или рачунодавцу „није по вољи поднесени одговор" — § 356 гсп. С обзиром на поделу поступка, који смо навели у од. под 1. и критеријуму по коме се та подела врши, расправљено је већ опширно да се по нашем судском поступку рачунски спорови расправљају по редовном поступку. Онај рачунски спор, који смо назвали спор за полагање рачуна, одн. за пријем рачуна и давање одговора на исти, одликује се од редовног поступка, прописаног гл. IV, V, VI итд. у толико, што садржи неке посебне одредбе (§§ 351—355) које му ни у колико не одузимају карактер редовног поступка. Рачунски спор, који смо назвали, спор о тачности положеног рачуна, нема никаквих особених одредаба у погледу поступка, те подлежи свима правилима, која су за редовни поступак прописана — § 357. гсп. „даље поступиће се као у обичној парници". Ако са гледишта, већ наведеног коначног циља рачунске парнице. (утврђивање диференције или тачности рачуна) осветлимо оба ова спора доћи ћемо до закључка: да се рачунским спором за полагање рачуна, одн. за пријем рачуна и давање одговора (§§ 351—355) решава споредно питање питање о дужности полагања рачуна, или питање о дужности примања рачуна и давања одговора. Док се решавање главног питања — с томе да ли је поднети рачун тачан — оставља за други спор (§§ 355 и 357 гсп). Тако посматран први рачунски спор, будући да решава споредно питање, изгледа нам споредан 7 ) према другом рачунском спору, који решава главно питање. Али тако исто с обзиром на факат да се рачунски спор у опште, може завршити још спором за полагање рачуна, и да до ?) Изгледа да га је тако схватио и наш законодавац, јер је у §§ 352 и 354 гсп. прописао да ће се расправити решењем (решити).