Branič

„Б Р А Н И Ч"

Број 2. и 3

сва обавештења црпе из докумената, која им зоНсИог-и подносе. Због ове непрактичне подвојености правозаступничког реда у Енглеској, нов закон<ски предлог о адвокатима изравњава зоНсИог-е и ђагг151ег-е завођењом једне врсте адвоката, онако како је организован адвокатски ред у другим земљама. У Сједињеним Америчким Државама организација адвокатуре је најразноврсније изведена према законодавствима држава које су у саставу Републике. Али највећи број тих држава усвојио је енглески закон сошгпоп 1а\у са свима опликама судске организације коју су инспирисали енглески обичаји. Отуда је и тамо изведена подела на зоПсНог-е и ћагпз1ег-е. Сарадници судова: аМогпеуз, соипзеИогз а! 1а\у, 1а\ууегз, врше функције које у Француској обавља|у адвокати, авуе, јавни бележници и извршиоци. У највећим броју тих држава адвокати морају бити американски поданици, само је наш број држава законом предвидео, да адвокати могу бити и странци, који изјаве да желе бити амерички поданици и редовним путем затраже поданство. Сви адвокати морају бити чланови Атепсап Ваг АззотНоп. И у Енглеској и Сев. Сједињеним Америчким Државама адвокатски ред ужива највећи углед, представља један моћан фактор и ужива многобројне законске привилегије. Љ. В. С. Једна Гамбетина одбрана, Колика је била Гамбетима силина речи док је био млад адвокат илуструје овај случај: 2 децембоа 1851. Луј Наполеон извршио је државни удар у ФранцускоЈ. Тадашњи народни представници одлучили су се на отпор. 218 посланика, окупљени у скупштини X париског арондксмана, донели су одлуку да протествују противу удара. Створене су и барикаде у кварту Св. Антонија. На тим барикадама погинуо је 3. децембра 1851. народни представник Боден, који је харангирао масу, бранио слободу и законе. 2. новембра 1868.год. на монмартском гробљу, политички људи дошли су на Боденов гроб. Одржано је неколико политичких говора у којима је слављена успомена на овог представника народног. Сутра данот-

ворен је упис у листу КеуеП ради подизања споменика Бодену. Због тога је директор тога листа, Шарл Делеклиз, био оптужен због злочина противу сигурности државе. На претресу, Делеклиза је бранио тада млади адвокат, доцније славни француски парламентарац, Леон Гамбета. Његова одбрана одјекнула је у целој Француској и учинила, да овај спор буде познат и ван граница Француске под именом Боденовог спора. Ево једног дела те пламене одбране адвоката Гамбете: „Да, 2. децембра, око једног претендента, скупили су се људи које Француска дотле није познавала, који нису имали ни дара, ни углед, ни ранг, ни положај, скупили су се људи, који су, у свима столећима, били саучесници насилничких удара, људи, на које се може применити оно што је Салуст рекао за просту светину, која је опкољавала Катилину, оно што Је сам Цезар рекао дајући слику његових саучесника: Гомила изгубљених људи са злочина и дугова. „Оваквим личностима непрекидно се мрцваре установе и закони и човечија је савест немоћна да реагира, поред племенитог дефиловања разних Сократа, Трајана, Цице рона и Катона, мислилаца и мученика, који су протествовали у име жртвоване вере, повређеног морала, погаженог права под чизмом једног војника!" Гамбета се беше сав одбрани предао. Државни тужилац није могзо иставити ни једну реч, већ се задовољио само мрдањем рамена. Тада Гамбета наставља: „Ах ! Ви слежете раменима. Знајте ово : Више се не плашим вашег презирања, ни ваших претњи. Завршујући оптужбу, казали сте: „Пазићемо!" Како, зар као адвокат државе, судија, човек од закона, усуђујете се рећи: предузећемо мере! Какве мере? Зар то нису претње? Е, лепо! чујте, то је моја последња реч: Ви нас можете казнити, али ни када нас нећете лишити части! Какав је одјек имала ова одбрана у Француској, довољно нам казују ове речи Брисона; „У очи претреса говорило се о Садови, Мексику, Папи. Сутра дан говорило се само о 2. децембру. Д. Д. Бранковић.