Branič

Страна 98

.БРАНИЧ'

Број 6.

Законом има се сматрати да не постоји. Према томе ред. професори Универзитета иду увек у II групу I категорије, ако имају 20 година службе које им се рачунају за пензију. То не морају, дакле, бити године активне службе. Но ово само узгред, јер смо овим поводом хтели скренути пажњу на нешто друго. По члану 11. 34 и чл. 1. Уредбе о разврставању чиновничка звања у неким струкама разврставају се по групама према годинама службе, тако да чиновник на истом звању са већим бројем година службе — а тај се број у сваком случају тачно одређује — иде у вишу групу но чиновник са мање година службе. То важи наравно не само у тренутку општег разврставања, него и за доцније време службе — докле год траје овај чл. 37. односно Уредба о разврставању. Према томе чиновник остаје у истом звању, а креће се из ниже групе у вишу на основу закона, слично чл. 47. 34. ло коме чиновник остаје на сваком степену основне плате три године, после ког рока сталан државни службеник аутоматски (т. ј. јрзо шге) добија плату вишег степена. Значи дакле да је чиновнику, на основу чл. 11. 34. и чл. 1. Уредбе у свима таквим случајевима, изузетно, законом обезбеђено померање у вишу групу. По себи се разуме да ово померање из ниже групе у вишу не треба мешати са случајима из чл. 57. који за ступање у даље групе чиновничких категорија одређује само најмање рокове које мора чиновник да наврши од ступања у службу. Чл. 57. нема у виду померање у вишу групу по сили закона, већ само прецизира минималне рокове после којих чиновник може, али не мора бити преведен у неке групе даље од почетних. На против по чл. 11. 34. и чл. 1. Уредбе, чиновник чим напуни предвиђене године службе прелази искључиво по сили правног прописа, дакле јрзо шге, у вишу групу и сваки акт административне власти о томе има само да утврди ту чињеницу, те нема никакав конститутиван, већ чисто декларативан карактер. Да и законодавац издваја ово померање у вишу групу по стеченом праву према чл. 11. 34. и чл. 1. Уредбе од стицања законских услова за прелазак у вишу групу према чл. 57. 34., види се јасно и из овог примера. По чл. 57., за ступање у VII групу I категорије, потребно је да чиновник има навршених најмање пет година службе, док по чл. 1. Уредбе о разврставању доценти Универзитета, професори средњих и њима равних стручних школа, који по свршеном факултету и положеним дипломским испитима имају седам и више година активне државне службе, иду у VII групу I категорије. У

првом слачају, чиновник кад напуни 5 година службе, само испуњава по чл. 57. услов за евентуално унапређење у вишу групу и не мора бити унапређен; у другом случају, кад поменути чиновници просветне струке напуне 7 година у смислу чд. 1. Уредбе, имају ео јрзо стечено право на прелаз у VII групу и морају бити преведени. 3 ) Но поред овако јасних законских прописа пракса је ударила сасвим другим путем. Екстензивном интерпретацијом чл. 57. 34. дошло се до закључка, да чиновник, без изузетка, нема стечено право на прелаз у вишу групу из ниже и да је стога за сваки такав прелаз потребно нарочито посгављење у смислу чл. 52., дакле, указ или министарско решење, — слично чл. 135. који тражи нарочиту одлуку и за ирестанак службе на основу закона. 4 ) Пошто сваки такав акт о постављењу има конститутивно дејство, то значи да и чиновник тек од дана таквог акта прелази у вишу групу. Према томе и на принадлежности више групе стиче право тек од тога дана. 5 ) С обзиром на познату спорост и гломазност наше администрације, до указа, односно решења треба често да прође приличан број месеци, те се тако чиновник, и поред свог законског права на веће принадлежности јрзо шге, осетно, често врло осетно материјално штети. Нама изгледа да оваква пракса, којом се ствар без потребе само компликује а чиновник штети, не одговара духу закона. Прелаз у вишу групу, без промене звања, бива овде искљушво по сили законског прописа, дакле јрзо шге, те зато овде није ни потребан нарочити акт о постављењу од стране Краља или надлежног Министра. Као год и при аутоматском прелазу на виши степен основне плате по чл. 47., и у овом случају има само да се утврди да је дотични чиновник напунио прописане године службе и тај акт има само декларативан карактер. То би се све могло узети највише као неко надлежно и допунско разврставаље једног већ пуноправно преведеног и разврстаног чиновникл, а познато је да ни при општем разврставању чиновника принадлежности по новом закону нису почеле тећи тек од дана разврставања, већ много раније. Из свих тих разлога и овде чиновник стиче право на принадлежности

3 ) Кад се у чл. 1. Уредбе чнновничка звања разврставају само по процентима у више и ниже групе, као што је обично и урађено, тад чиновник нема стечено право на прелаз у вишу групу и не мора бити преведен. 4 ) Овде мислимо пре свега на случај кад чиновник, по чл. 141. и чл, 133., наврши 65 година живога. 5 ) Односно од првог дана истог или од наредног месеца по чл. 106,