Branič

Врој 7. и 8.

,Б Р А Н И Ч"

Страна 143

примедбама од 2. јуна о. г. Бр: 4888 једногласно је поништио такву одлуку поротног Суда, и наредио да поротни Суд извиди грађански део од кога зависи кривида онолико, колико му је потребно за правилну расправу кривиде. Доиста и ако је порота неприкосновена у доношењу својих закључака, ипак се при доношењу истих мора држати принципа који су законом освештани, јер она не стоји изнад закона, да о њима не мора водити рачуна, као што је у овом случају погрешно урадила и огрешила се о чл. 30. и 43. Зак. о пороти у вези са § § 5. и 12. Крив. Пост. Ово питање није ново, већ давнашње и требало би да је одавно престало бити спорно. Није ни заплетено. И ранији Касациони Суд стајао је на овом истом гледишту, на коме стоји и данашњи. Потписани је као писар и деловођа Касационог Суда под председништвом пок. Димитрија Радовића, радио примедбе у овом истом смислу. Велика је разлика између грађанског и кривичног процеса. Сасвим је природно, што је у § 174. Грађ. Суд. Пост. изрично предвиђено, да се парница мора одложити, ако се у току њеног ислеђења појави кривично дело, од којег исход парнице зависи. Међутим нигде ни у Кривичном Суд. Поступку ни у Крив. Законику нема такве одредбе да се кривица одлаже до расправе грађанског спора, од којег она зависи, нити по природи кривичних дела то може бити. У кривичном делу редовно се извиђа све што је потребно за правилну расправу његову. У њему се тражи права материјална истина. А под материјалном истином, као што је познато, разуме се највиши степен извесности, до које у опште човек може домашити према знању и искуству. У сваком кривичном спору кривац и кривица су главно, а сва друга питања су споредна, и сва та споредна питања имају да се расправе уз главна, јер са њима чине једну целину. Питање грађанско, од кога зависи сама кривица једно је прејудицијелно питање, и као такво има се претходно, али у току суђења самог кривичног дела расправити. Разуме се, ни истражна власт па ни суд, то грађанско питање, од кога зависи исход саме кривице, не морају увек расправити дефинитивно, ако стоје на путу веће тешкоће, већ само онолико, колико Је потребно да се кривично дело правилно пречисти. Узмимо баш да треба испитати државину и својину земљишта, на коме се једно кривично дело извршило, што је најчешћи случај, онда и истражна власт и суд обично позивају обе стране и тужиоца и туженога да поднесу

доказе о својој државини и својини, а имају права да и сами те доказе прикупљају, ако с ма које стране сазнају где се они налазе, дакле и по својој властитој иницијативи, противно начелима Грађан. Суд. Поступка. У том прикупљању доказа могу испитивати и сведоке без обзира на вредност противно § 242. Грађ. Суд. Пост. и у том испитивању може се десити да сведоци и једне и друге стране утврђују државину и својину једни тужиоца а други туженога, онда очигледно суд неће тај спор о својини расправљати дефинитивно, јер неће једном парничару досудити главну клетву, као што би радио у грађанском спору по §232. Грађ. Суд. Пост. већ би ту, са ислеђењем грађанског питања застао, ако се не би имало још шта извидети, и кривицу би ипак расправио на основу заблуде туженога, да је према доказима које је имао и поднео, могао мислити, ца је земљиште његово, па из тога даље изводити правне конзеквенце. Дакле, кад се догоди да ни једна ни друга страна немају чистих и несумљивих доказа о грађанском питању, од кога зависи расправа кривичног дела, после свестране истраге, онда се обично кривично питање расправља на основу могуће заблуде, у којој се једна страна налази. Суштина и природа кривичних дела изискује, да се она одлажу због спора, од којег зависе. У кривичном делу јаван је интерес у највећој мери ангажован. Највеће право државе, то је кажњавање криваца, одмеравањем прописне казне, као еквивалента оног зла, које је кривац својим делом учинио. То своје право Држава врши преко својих овлашћених органа. За то се не може допустити да то њено право зависи од неког лица, хоће ли оно повести спор или неће, на који је упућено, већ су ти одређени органи дужни, да сва потребна питања, па ма била и грађанске природе, иследе и довољно расветле, како би се кривично дело могло што пре расправити. Зато, што се у кривичном делу тражи чиста материјална истина, а у грађанском проста формална ; зато, што истражна власт и суд у кривичном спору имају и сами иницијативу да прикупљају доказе, а у грађанском мора се задовољити само онима, што их парничари поднесу; зато што иследник и суд у испитивању кривичног дела има веће слободе и већи избор доказа, него ли у грађанској парници, јер није онолико ограничен одредбама Кривичног Поступка као што их има у Грађанско Суд. Поступку за ислеђење грађанских процеса, и зато, што је јавност и контрола, као и учешће државних власти веће у кривичном процесу, јер 4*