Branič

Број 7. и 8.

,БРАН И Ч«

Страна 119

да брани права слабих, он је у најтежим националним кризама, са апостолским уверењем, бранио право народа. Ми правозаступниди поносимо се, што смо у пок. Ђуричићу имали поред одличног правника и једнога од непоколебљивих и великих пријатеља,који никада није заборавио сталеж из којег је поникао и позив, коме је свој живот посветио. Као адвокат, он је оставио најлепше име. А' као човек, миран, приступачан, љубазан, отвореног карактера и свестрано образован, он персонифицира новог човека нашега народа. Као писац правних монографија и чланака, он је био признат правни практичар и солидан теоричар. Као министар и законодавац, он је све своје напоре улагао у правцу реформисања нашега у многоме заосталог и изједначења разноликог законодавства. По његовој иницијативи, а уз његову драгоцену сарадњу, израђено је осам основних земаљских законика и знатан број законских предлога, међу којима и предлог закон о адвокатима. Схватајући важност адвокатског реда и његову значајну улогу у правосуђу, пок. Ђуричић је желео да тај ред добије код нас онај углед и ону важност, коју он има у напредним земљама на западу. За тај предлог, који је у многоме његово дело, правозаступнички ред наше земље остаће му трајно захвалан. И када су његови велики напори на уређењу нашег законодавства и изради нових закона требали да буду крунисани успехом, неумитна и немилосрдна смрт отргла

га је из наше средине. Али он је и својим недовршеним радом на законодавном пољу подигао себи трајан споменик и задужио своју домовину. Пок. Ђуричић, у коме адвокатски ред губи једног од својих ветерана, држава и народ једног великог и заслужног сина, одлази на онај свет задовољан као ретко који политичар и државник, јер је дочекао да види плод свога четрдесетогодишњег политичког и националног рада у оној мери оствареног, у којој је мало који још политичар дочекао да види. Родити се у земљи чија је граница ишла до Алексинца, радити неуморно за њу и живети у њој у најтежем периоду њене повеснице, а затворити очи када једовршено ослобођење и уједињење нашег троименог народа, по остварењу вековних националнах идеала, велика је срећа и ретка част за оне, који су на том епохалном делу сарађивали. А пок. Ђуричић припадао је томе колу. Нека би заслужан и користан рад врлога и честитога пок. Ђуричића послужио за поуку новим нараштајима како се служи Отаџбини и нека би млађи' пошли његовим путем и истрајали на оним великим и историјским линијама, које су он и његови савременици повукли. Поклонимо се сени пок. Ђуричића са оним дубокимпијететом, који народи дугују својим заслужним синовима. Нека је слава пок. Марку Ђуричићу! Вечан му спомен." Шр. Ј.

УЗАЈАМНО ПОТИСКИВАЊЕ ЗАКОНА Д-Р ДРАГОСЛАВ Б. ЈОВАНОВИЋ ПРОФЕСОР БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА.

Законодавцу је при доношењу нових закона обично немогуће изрично навести све раније прописе који се новима укидају. Због тога се најчешће у нови закон уноси став да с његовим ступањем на снагу престају важити СВИ ранији прописи који су му противни. Али се дешава да се у новом закону не налази такав или сличан пропис, и тада се узима да су ранији супротни прописи прећутно укинути применом познатог римског начела, да доцнији закон укида ранији, који говори о истом предмету. Ово начело, и ако на први поглед врло јасно и просто, може у примени изазвати знатних тешкоћа. Оставимо на страну питање о томе од када управо важи један закон,

односно поједине његове одредбе, што није увек лако утврдити. Теже је много одговорити са сигурношћу да ли оба закона у питању, доцнији и ранији, говоре о истоме предмету. Овде се одмах срећемо и с питањем односа између општих, специалних и индивидуалних закона као и правих и формалних. Велике тешкоће потичу и отуда што, истина, важи правило да се закон укида на исти начин на који и постаје, дакле опет законом, т. ј. редовним законодавним путем. Али и ако најчешћи, то није једини начин на који један закон може престати да важи или може бити стављен ван примене. Помињемо укидање закона уставом, привременим законом, финансиским законом, уредбом, 1*