Branič

Број 7. и 8.

»Б Р А Н И Ч"

Страна 151

РАЗНО

Историски спор противу маршала Француске де Реа Један од кривичних спорова у светској историји, који је изазвао огромну сензацију и изазвао велико интересовање, био је процес противу маршала Француске, де Реа, суђеног у XV веку, у Нанту. Личност тога маршала била је врло позната у то доба. Пореклом из једне од најстаријих племићских породица, де Ре се још у својој младости истакао бујношћу темперамента и својим смелим поступцима. Узео је видног учешћа у војевању противу Енглеза и може се рећи да је Јованки од Орлеана био ментор у њеној одважној војничкој експедицији. Иначе, у јавном животу, све до његовог процеса играо је важну улогу. У приватном животу био је необуздан, сладострасан и познат као развратник. Процес његов изазван је, по мишљењу неких историчара, у главном његовим сукобом са црквом. Суђен је, међутим, као јеретик и злочинац, — убица мноштва деце и жена. Спор његов, праћен са највећом пажњом, трајао је доста дуго у Нанту. Инквизиторском суду, који га је пресудио, председавао је надбискуп Ремски. Држање оптуженог маршала на суду било је одважно и све до » . ■ О

Чим политика продре у делокруг судова, ма какав био начин и намера, којима је то ) чињено, мора Правде да нестане. Између политике и Правде сваки је споразум неморатан, сваки је додир између њих кужан. Тражећи услугу Правде на своју руку, политика се изобличава, а повијајући се за политиком, Правда пропада. Нека, дакле, друштво и на најмање знаке зближења између политике и Правде добро пази, нека одмах у почетку против тога буде на опрези и нека се никаквим извињењем не да обманути. Ни околности, ни људи не могу побити овај факт. Лко су околности тешке постаће још теже. А ако су^људи поштени, постаће непоипени. """ " ОиЈго! Има радња, које цео свет осуђује као неморалне, ажоје, при свему томе, никакво раво не може да казни, ако неће да пређе -руг свој и порече себе самог. Уз то долази

свога последњег часа порицао је да је крив. На суду по тадашњем систему уређења није имао браниоца, јер инквизиторски систем није допуштао одбрану. Осуђен је на смрт и погубљен. По предању народа оног краја, и ако је од свештенства пред процес и у очи процеса вештачки створено огорчење, почело се доцније веровати, па и данас се верује, да је маршал био некрив и да је невино осуђен. То предање појачава и веровање, да се у великом историском замку у Нанту, у коме је он осуђен и погубљен, појављује маршалов дух. Процес маршала де Реа имао је користи и за правосуђе, јер се све до скора претресало питање о његовој невиности, коме мишљењу нагиње већи део историка, и што је још одмах по његовом погубљењу почело да се расправља питање о завођењу одбране криваца пред судовима, коју је католичка црква била одбацила као заосталу институцију Римљана. Од интереса је један нов позоришни комад, чији је сиже овај процес. У том послератном комаду слави се српски народ као жртва силе и неправде, којег су надмоћни противници осудили без одбране. О томе комаду, који је написао један познати француски адвокат, проговорићемо накнадно. Шр, ј.

још и то, што има прилика, у којима морал и право долазе у међусобни сукоб, истичући свако од њих своје захтеве, који су, покадшто, тако супротни, да се не даду измирити, већ се ваља одлучити за један, кршећи с другим. Право, оснивајући се на извесне своје постулате, мора тражити безусловна задовол^ења извесним захтевима, које Етика осуђује као неморалне. Жртвовати, у таквој прилици, право моралу, што изгледа на први поглед да би било најпростије решење овакве незгодне дилеме, донело би собом најдублзе конфликте, у колико би поколебане основе права поколебале посредно и морал, који, у пркос појединих неизбежних конфликата између њих, налази своју најјачу гаранцију у праву. Право, дакле, може потпуно потпомагати морал и признавајући га као врховну норму, избегавати сукоб с њиме, али га не може потпуно огарантовати. Ог. Јћубомир Недић

МИСЛИ ПРАВНИКА И АФОРИЗМИ