Branič

Страна 150

,Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

цијатори и оснивачи из Француске, истичући као једно од првих и најважнијих питања: оснивање и организацију једне међународне адвокатске федерације. Циљ покрета је: обезбеђење бољих услова за развитак и унапређење адвокатског реда из целог културног света. Наше колеге г. г. Љуба Стефановић и Д-р Драг. Јанковић у својим ранијим саопштењима на овом месту донекле су нас обавестили о раду ове организације. Имао сам част да ове године представљам наш ред на конгресу и да лично участвујем у његовом раду. Своје утиске сам у главном саопштио нашем бившем министру г. Марку Ђуричићу, атако исто и г.г. Нинчићу и Д-р Васи Јовановићу, који су се за ствар интересовали. Колегама из Управе Адвокатског Удружења сам такође на једној нарочитој седници изложио ток конгреса и детаље који су за нас од значаја, и том приликом смо утврдили: да о ствари дамо обавештења друговима преко нашег органа, остављајући да на нашем земаљском конгресу питање обимније претресемо. По себи се разуме да је питање о оснивању и организацији међународне адвокатске федерације било једно од најважнијих тачака конгреса и да су у дебатама око тог питања учествовали представници свију заступљених држава (Швајцарска, Белгија, Аргентина, Бугарска и др.). ЈТуминезни реферат о овој теми је био поднесен и прочитан од колеге М е баггап из Париза, и по дискусији је изабрана једна комисија која је имала да се састане у Паризу и изради дефинитивни пројект и статут организације. Исти би се доцније предложио и примио на конгресу који ће се одржати о Ускрсу идуће године у Тунису. Како је мој одлазак на конгрес био одлучен у последњем тренутку, и како материјално нисам имао времена посаветовати се са друговима о гледишту које бисмо имали заузети у овом питању, ја сам, изменивши само неке погледе са појединим колегама и г. Министром, отишао на конгрес са овлашћењем и мандатом, да се оријентишем и определим на самом лицу места, према појављеним приликама. Свакако да ми се резервисаност сама по себи наметала. Али за случај да се од нас затражи неко одређено гледиште и глас, имао сам овлашћење да се придружим француским колегама, изузев, ако би њихово гледиште, по нечему што се напред није могло предвидети, имало у себи нечега што би се противило нашем националном искуству или интересу. Ја сам г. г. колегама са којима сам по овом питању мисли мењао особито благодаран на бацд

оваком мандату (г. г. Обрад Благојевић, Аца Павловић, Љуба Стефановић, Д-р Драг. Јанковић). Он је, с једне стране, за мене био ласкав, а с друге поуздан и целисходан. У ствари се потврдило и овом приликом: да ми у нашим међународним манифестацијама, ие само политичке но и културне природе, можемо ићи стопама Француске. Кад сам ја, у мојој првој речи на конгресу, приликом самог представљања, тај наш став уз Француску само нагласио — покрет одобравања је био општи. Та изјава, можда и поред моје личне недсвољности, подигла је успомену на наше заједничке напоре из скорашње историје. У вези овога, одмах могу рећи, да је представник нашег адвокатског реда наишао код француских колега на пријем који се никада не може заборавити. Ја бих о томе радо писао читаве стране кад не бих био свестан нескромности такога манира. Никоме јасније не може бити но мени лично: да је она пажња, онај топли пријем, она нескривена љубав која ме је пратила на сваком кораку у главном граду Бретање, била упућена земљи и народу које сам представљао. И кад сам ја, на завршном банкету после нантског адвокатског старешине (ђа1оптег-а) који је представљао домаћина, и после лоарског префекта који је представљао владу и председника Републике, од свих уписаних говорнмка први добио реч, било је јасно — и то сам одмах казао — „да се така част само чини земљи, која је за триумф и респект Правде учинила оне жртве које смо ми учинили". Чувени Картон де Виар бивши председник владе и министар правде белгијски и садањи председник белгијског адвокатског удружења и њихов представник на конгресу завршио је листу говорника са истом напоменом и признањем. Један специјални дуг граду Нанту није смео бити заборављен од нашег делегата, и када сам ја грађанима и грађанкама бретонске престонице изразио поздраве и захвалност наших студената и њихових породица на нежној пажњи за време избеглиштва и бављења у њиховој средини, председник општине ми је пришао и стиснувши руку рекао у име својих суграђана: да је успомена на нашу децу и омладину још веома жива у Нанту. Оваких момената било је много; ја их се свију добро сећам; и са овог места, још једном, и у име целог нашег реда, изјављујем најсрдачнију благодарност граду Нанту, њиховом баро-у ,ј и свим учасницима са свих манифестација. Стручан део конгреса оставићемо за прву наредну прилику, Бор. Л. Поповић адвокат.