Branič

Страна 178

„В Р А Н И Ч к

Број 9. и 10.

услове из § 2. сл. а) и б) и § 4. овог закона. Комисија је у последњем § 127. у другом одељку унела одредбу да од дана, када овај предлог постане закон и ступи у живот, престану сви досадањи закони о адвокатима и адвокатским приправницима из свију наших правних подручја, и нарочито је нагласила и све законске прописе из специјалних закона, које се односе на адвокате и адвокатске приправнике, у колико су противне одредбама овога предлога. О овоме је било више речи у одељку првом код § 5. овог предлога.

Критички поглед на пројекат закона о адвокатима 1 ) Објективном критиком израђеног предлога долази се до уверења, да пројектовани закон, у упоређењу са данашњим законом о правозаступницима Краљевине Србије, представља значајан напредак. Он представља синтезу мишљења о правозаступничком реду у нашој земљи, систематизованих у једну нову целину израђену по угледу на хрватски закон о адвокатима. Ова трећа и најновија фаза у коју улази закон о правозаступницима дефинитивног је карактера и по свој прилици њоме ће се у нашој држави скинути са дневног реда питање о правозаступницима бар за извесно време. У доба општег преуређења државе и унификације законодавства сасвим је природно што су закони о судијама и о правозаступницима побудили опште интересовање меродавних чиниоца и шире јавности. Али је исто тако и разумљиво, да је комисија у претераној тежњи за обезбеђењем што више јемстава према адвокатима, пала у неке крајности, чије ублажавање неминовно захтева правилно решење адвокатског питања, а међу којима се нарочито истиче признавање готово неограничене власти Министру Правде у суспендовању и распуштању адвокатских комора, дисциплинских већа адвокатских комора и извршног одбора савеза адвокатских комора. Осим тога законодавна је комисија пропустила и да саобрази правни систем хрватског закона са социјалним приликама наше нове Краљевине, које нису једнообразне у свима њеним покрајинама. Тај је систем од№>варао приликама у Хрватској, под аустро-угарском владавином и циљевима

') Ово су примедбе које је Удружење јавних иравозаступника за Србију и Црну Гору учинило на први израђени пројект закона о адвокатима. Министар Правде усвојио је неке од њих и изменио тај пројекат, те с тога у толико ове примедбе не одговарају најновијој редакцији законског предлога. Уредништво их ипак по дужности и због хронолошког значаја објављује.

државне политике бивше двојне монархије, којој није било у интересу привилегисање тога реда независних и слободних људи. Зато га је требало рационалним изменама и допунама довести више у склад са друштвеним потребама и приликама наше нове државе. Правозаступници су у свима земљама признати, и, у погледу законских бенефиција, изједначени су са вишим јавним функционерима, а у неким земљама стављени су у њихов први ред, као што је на пр. у Француској, где су адвокати заузимали и сада још заузимају највидније положаје у држави. У погледу своје законске потпуности овај законски предлог, крај све своје опширности у упоређењу са ранијим предлогом адвокатског удружења Србије и Црне Горе и са садашњим законом о јавним правозаступницима, није обухватио све оне институције и норме, које су требале бити унете у њега. Тако он не предвиђа сигнатуру, без које није ни један савремени закон о адвокатима. Та непотпуност законског предлога и неконсеквентност у правилном схватању адвокатског питања, поред крупне законске празнине коју би оставиле, биле би штетне и по опште државне интересе. Он не посвећује дакле довољну бригу иезависности и самосталности адвокатског реда, не полаже на материјално, а самим тим и морално уздизање тога сталежа, не спречава довољно пролетаризацију реда, речју, не усваја извесне најсавременије погледе на закон о адвокатима. У самој редакцији ове основе законског предлога требало би учинитн знатан број стилистичких измена. Поједине законске одредбе нејасне су због њихове двосмислене стилизације, или је непотпуна њихова редакција. Тако у неким одредбама каже се н. пр. „из важних разлога", 1 ) а ни у једној доцнијој одредби се не прецизира који су ти разлози, што доводи до опасности произвољног тумачења закона. Најзад на доста места употребљени су општи изрази, те и ти изрази општег карактера чине недовољно јасним неке прописе. Требало би такође приликом предстојеће ревизије овог предлога изменити или избацити нека језична новачења и провинцијализме, који се, због њихове уочљивости, не помињу у овој критици. Са свега што је изнето у овом кратком и критичном излагању излази, да су у спремљеној основи предлога закона о адвокатима и адвокатским приправницима потребне ове измене: Ас1 § 2. — У тачци в) овога члана зако-

Ј ) в. чл. 68. основе законског предлога,