Branič

Број 9 II 10.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 181

ном, лажју и преваром, па чак и силом и мучењем он може нагнати на исказ и лризнање. Данас је све то напуштено, ма да многи још и сада испит оптуженога не сматрају као средство, да му се пружи могућност одбране, него, као неку врсту замке, да се ухвати у све четири — једно потпуно нетачно схватање: јер оптужени не мора себе да окривљује, и право да одбије сваки исказ, то је неоспорно људско право човека. Дозвољено је несумњиво задржати га у притвору, да не би на истрагу утицао, исту кочио и стварао јој сметњу. Ово је једна негативна мера, која уздржава личност, али је не умштава, И благу принуду у облику умакања прстију у циљу дактилоскопије или мерење по Бертилоновој методи мора он да дозволи; такође сликање, натицање шешира и томе слично; али то су тренутни поступци, који не представљају сувишно вређање права личности,који тренутно настану и тренутно прођу. Јако је вређање личности неоспорно, када се окривљени ради испитивања његовога душевног стања примора да проведе у једном заводу за душевне болести до шест недеља. Само се мора приметити да се ово може догодити под особитим мерама предострожности, и да је овде у питању једна мера, која битно служи интересу окривљенога и врши се у циљу да невини не буде осуђен.

Али овим су исцрпљена сва принудна средства државе. Није дозвољено предузимати над оптуженим процедуре, услед којих би његов лични изглед претрпео промену, која би тек ишчезла недељама и месецима. Да ли је дозвољено да се оптуженоме направи један ожиљак ради идентификовања, да му се одсече коса или накалеме бацили, ради испитивања њиховог дејства? Такве повреде личности, које имају више или мање трајне последице, нису дозвољене. У овај ред спада и насилно бријање браде. Према окривљеноме или оптуженоме не може се овако поступити, као год што се не сме један грађански дужник, мушко или женско, ошишати да би се продајом косе дуг наплатио. Циљеви грађанског, као и кривичног поступка, важни су и освештани, али имају својих граница и не смеју да промене или унаказе тело. Тек када се утврди кривица оптуженога, и он буде осуђен, па ступи на издржавање казне, тек тада се мора он подвргнути овим као и другим личним променама; али овде се личност увлачи у таму судбине, што је баш својство казне. Тиме нека је овом питању будућој јуриспруденцији обележен пут.

КАО ОКШОО КОКОКЕ8А РКАУМКА б.Н.З 1Ј 1ЛЈВ1ЈЛМ —■ кјесћшсепје 1згаспо§ ргауа. — !\!а§1 1тап8Јјбк! 2акош. — 2акоп о с1г2а\1јап$1уи. — РИапје уа!опгас1је. ■—■ Ж1ЧАО РОРОУ1С векге^аг Ргуо84ерепо§ Зш1а

5ас1а касЗа гшто и еп коп§геза ргоЈезшпа1пШ ог§аш2асђ'а, којјта је сЛј рођо1јзапје екопотзко§ з!апја пјјћоујћ с1апоуа, песе ћШ ш та1о рге!егапо, ако бе каге: с!а коп^гезЈ паз!ћ ргаушка, пе $ато §1о аетаји екопотзки ћаги и 8т1з1и роћо1јбапја екопотзко§ з1апја ргаушка, пе§о сак петаји т јесЗпи 1епс1епси, <3а ргаушске гаМеуе екопотзке рпгосЗе та 1 розгесЈпо екзроп1гаји. Ра опсЈа се зе тпо§1, кој! шзи исез1уоуаН па коп§гези, р-ИаИ: з1а је 1о Љи§о, као уагпјје то§ао коп§гез газргау1јаИ, ако пе ћесЈпо екопотзко з1апје зисНја 1 с1ги§1ћ с1поуп!ка ргаушске з!гике ! — Ос1§оуог ћ1 ћЈо уг 1 о ргоз!: ргаупкл б. Н. б. харојеп! рге?зуеда 1јићау1ји га

оуи пази гет1ји, ћег 1каку1ћ е§-о1зНсклћ сПјеуа сјгге зуоје коп§гезе га с1оћго се1о§а пагоЈа, икагијис! с1г2ау1 којЈт ри!ет 1гећа с1а Ие, касЗ гезауа хакопосЈаупе ргоћ1ете 1 како се пај1акзе 1з1е (За гезЈ. Такуа јесЗпа ог^ашгасјја, која као з!о гекозшо шје ео'01311спа, уес аИгиЈзПска и пајуесој теп, газкгије ргјгпапје 1 сЈггауе 1 пагосЗа. Ако тесЗјиПт, тегос1ауп1 {акЗогЈ и сЗггау1 пе ћис1и уо<ЗШ гасипа о гпасаји ргаупЈскШ коп§геза 1 пе ћисЗи игшаН и огћПјап рге!гез пј1ћоуе гего1исЈје 1 гакопзке ргојек1е, опс1а 51 зе ош о§гезПШ, пе о ргауп1ск1 гес! и сЗггауј, јег оп га зеће п1з!а зресЈјаЈпо пе Зга?!, пе§о о т!е-