Branič

Страна 228

,.Б Р А Н И Ч"

Број 12.

ићи на терет оптуженом, пошто ниједним законским прописом није стављено у дужност ономе кога се тиче да тражи исправку, већ му је дато само право да исправку тражи, а уреднику је само стављено у дужност да такву исправку објави, нити пак сама исправка, ако је писац учинио кривично дело, могла га оправдати. Дело би стајало као и његова кривична одговорност али би се она и у томе случају утврђивала његовим написом и потписом. Општа Седница Касационог Суда, одлуком својом од 28. окт. 1926 г. Бр. 9254, нашла је да стоје напред поменуте примедбе, свога одељења, јер одговарају закону, а да не стоје речени противразлози Апелационог Суда, и вративши сва акта Апелационом Суду препоручила му да по поменутим примедбама и закону даље поступи. — Међутшм, ми налазимо да је правилније гледиште Апелационог Суда, које је изложено у горњим његовим против-разлозима, те Општа Седница Касационог Суда, мислимо. није добро урадила што ове протмв-разлоге није усвојила; јер, заисп1а, услед овакве одлуке Општ-е Седнице Касац. Суда, постоји велика опасност, да се, нарочито у политичкој борби, кине злоупотребе од ст,ране политичких противника, шаљући лажне дописе под лажним потписом неког свог политичког протшвника, коме се жели, судском осудом да нанесе морална и материјална шп1ета. др. Јан. Јовановић „У радњи оптуженога штојеиз отворене собе, у којој је становао са прив. тужиоцем, удешеним кључем отворио му сандук и из истог извршио крађу разних ствари и новаца и са чивилука у истој соби узео два пара панталона тог прив. тужиоца не стоје два дела, једно из т. 1. § 223., и друго из т. 10. § 222. крив. зак., већ је извршено према прив. тужиоцу једно дело из тач. 1. § 223. крив. зак., које као веће апсорбује друго мање дело. Сава Н. стављен је под поротни суд и у притвор: 1) Што је на дан 22. децембра 1925. год. ујугру око 5—6 часова отворио куфер Ђуре Н. фабричког радника, са којим је заједно у истој соби становао, и из овог куфера, који је био закључан, узео пар новог одела, пар нових ципела, три нове кошуље, уложну књижицу и 900 динара у готовом новцу, — чиме је себи сгворио кривицу из т. 1. § 223. крив. зак. 2) Што је истог дана — 22. децембра 1925. — у јутру калаузом отворио куфер.

који је био закључан, раднику Марку Н с којим је такође заједно у истој соби ста- ® новао, и из истог однео 900 динара у готовом новцу и један сребрн сат у вредности три стотине динара. •— чиме је себи створио кривицу из тач. 1. § 223. крив. зак. 3) Што је истог дана и у исто време украо из отворене собе Ђури Н., прив. тужиоцу по I делу, фабричком раднику, с којим је заједно и у истој соби становао, два пара нових панталона, у вредности по процени пет стотина динара, — чиме је себи створио кривицу из т. 1. § 223. крив. зак. Поротни суд огласио је Саву за крива за извршење гореименоване крађе: Приступајући примени позитивних законских прописа, суд је нашао: да по 1. делу крађе, извршене тужиоцу Ђури из закључаног сандука, стоји дело опасне крађе казнимо по т. 1. § 223. крив. зак.; по 2. делу крађе два пара панталона тужиоцу Ђури стоји дело предвиђено и казнимо по т. 10. § 222. крив. зак.; по 3. делу крађе тужиоцу Марку из закључаног сандука сгоји дело опасне крађе из т. 1. § 223. крив. зак. Пресудом својом бр. 25322 пресудио је, да се оптужени Сава за дело под 1. и 2. опасне крађе извршене тужиоцу Ђури и Марку и за 3. дело просте крађе тужиоцу Ђури, укупно за сва три дела, казни са 15 петнаест година робије у лаком окову. Међутим, по жалби државног тужиоца и опт. Саве, Касациони Суд, у IV. оделењу, примедбама бр. 6698 поништио је пресуду поротног суда, у погледу закључка државних судија, и то са разлога: „јер државне судије, приступајући примени прописа материјалног закона, погрешно су нашли: да у радњи оптуженога према изнетим карактерним знацима у поротној одлуци што је из отворене собе у којој је становао са прив. тужиоцем Ђуром удешеним кључем отворио Ђури сандук, и из истог извршио крађу разних ствари и новаца, и са чивилука у истој соби узео два пара панталона истог прив. тужиоца Ђуре стоје два дела, једно из т. 1. § 233. и друго из т. 10. § 222. каз. зак., већ је овде једно дело извршено према прив. тужиоцу Ђури из т. 1. 223. крив. зак. које као веће апсорбује друго мање дело. Сем тога потребно је, да суд у смислу §§ 5. и 51. крив. суд. пост. извиди и утврди тачно колико је година оптужени имао у времену извршења дела, па према томе одлуку донесе". Првостепени суд није усвојио примедбе IV оделења Касационог Суда, већ је на исте, усмислу § 279. крив, суд пост. и чл. 39. закона о пороти дао следеће противразлоге: