Branič

Врој 12.

„ћ Р А Н И Ч"

Страна 215

јаве: да се предмети спорова, чије решење отпочне једно одељење по питању изузећа или којег другог претходног питања, без знања председника суда или председавајућег тог одељења, а под утицајем личности ван суда, пребаци у друго одељење да га оно решава: или, да се једном већ донете одлуке мењају и решени предмети поново износе на решавање! Био би бескрајан низ оеих поражавајућих факата не само за правнички рад, већ и за све грађане који од судова траже изрицање неумитне Правде, ако би се хСпело исцрпно извршити њихово набрајање. Али то није циљ ни повод овог чланка, као што ни његова тенденција није, да се ма и најмањом алузијом на личности. указује на појединце. Најобјективнија побуда у критици једног у истини злог стања руководила је писца, у писању овог чланка искључујући личне моменте у главноме већ и зато, што је за овакво стање у многоме крива и сама држава, која ни до данас није стигла да изврши реформу нашега судског законодавства и поправи тешко материјално стање судијског реда, како би са пуним правом могла захтевати од судија и судског чиновништва крајњу савесност и примењивати најстрожије санкције противу корупције и несавесности. Све те околности изазивају најозбиљније размишљање. Срећом, ово болесно стање није захкатило цело наше правосуђе. Светлих примера карактера, честитости и савесности има још доста и зато се може још увек веровати и полагати основана нада у радикално санирање тога стања. Они који

се, као позвани, буду латили тог великог задатка, морају нарочито имати у виду оне друге околности које нису у вези са самим судијским чиновништвом и судијским кадром, већ са нерационалним радом централне земаљске управе у погледу избора и постављања судија и наименовања судског чинов • ништва. Страначки, пријатељски и рођачки утицаји још играју врло велику улогу при избору судија и старешина судова, место да критеријум у томе на првом месту буде спрема и савесност, када већ није могуће код наименовања судија избећи партијске моменте и непотизам. Крајње је време да се у томе питању једном напусте старе методе и видик прошири. Само ће се тако онемогућити да Министри Правде траже кривце због рђавог правосуђа тамо где их нема, ваћ ће их рационално лечити за то једино могућим начином: материјалним побољшањем стања судијскога реда, појачавањем одговорности и добрим избором судија и старешина судова. Том селекцијом исправних, .ваљаних и способних правника за судије, без обзира на њихово политичко убеђење, успешно ће се поправити наше правосуђе. На тај ће се начин најлакше постићи његово морално уздизање. Тада ће бити немогуће, да један судија под својим пуним потписом оптужује судијски ред преко јавности, износећи тешка и жалосна факта у том погледу и да и сам Министар Правде на годишњој скупштини Удружења Судија онако оптужи судије, а да се ни за први, ни за други случај, не појави достојан протест. Може ли се онда према свему томе рећи, да наше правосуђе није пољуљано?

О РКАУМОЈ УА2М05Т1 1Ј !.\'0$ТКА^5ТУ1Ј 8КШРиЕ\00 ВКАКА 1Ј КОМЕ ЈЕ ЈЕО^А ВКАС^А бТКА^А 5КР5К1 РСШАМК РКАУОбЕАУ^Е УЕКЕ 81жАУКО А. МАККОУ1С АБУОКАТ

№је таН Бгој Бгакоуа које зи роЈатсј гашје Кгађеуте бгБце бИараН га угете 1 роз1е га1а, ра 1 сЈапаз јоз 8к1араји и шобкапБ ^уи за рос1ап1С1та с1ги^1ћ с1ггауа. 2а угете роб1ес1пје§ га1а уеота уеНк1 Бгој §гаЉпа бгБхје ет^пгао је 12 гетђе 1 паб1ап10 бе и бћ-ашт сЈгхауата. ВНо 1ћ је и Кибф, Сгској, Ргапсиккој, Еп§1ебкој 1 пј1ћоу1п1 ко1отјата, а БПо Ш је [ и Кетаској 1 и Аиб1пј1, као т1:егшгаса 1 2агоБГјеп1ка. 2ак1опјеп1, Баг рпугетепо, ос! б !:гаћо1а га!а кгог које би ргобћ 1 2ађогау1јајиш па пјјћ, росећ би с1а т1б1е 1 о буојој НспозУ, б!уагајис1 беБ1 и^ос1-

П1)1 21уо1, 1е је 1ако с1о§1о 1 с1о бк1арапја Бгакоуа ба 1ПОб1:гап1т рос1ап1С1та 1 габшуапја рогосНспо«* 21Уо1а. N0 1 роб1е га1а бк1ор1јеп1 би тпо^1 оуакуј Бгакоуј, ра бе \ с1апаб јоб бИараји. Рп габргауђапји и пабЈоуи роб1ау1јепо§ р11апја, т1 сето 0б1ауШ па б!гапи опе Бгакоуе кој! би и 1поб1 :гапб1;уи бк1ор1јеш и ргаУОб1аупој сгк\а 1 иг бас1е)б1уо ргауоб1аУшћ с1ићоуп1ћ Нса. Ош би, као ро1:рипо рипоуагпј, уап сНбкибце. Ргес1те1; пабе^ 121а§апја 1лсе бато ош ћгакоУ1 које би па §1, 1. ј. рос1ашс1 гашје Кга1јеуте бгМје, бк1орШ и гетђата и ко-