Branič

Број 10. и 11. „В Р А Н И Ч" Страна 211

строже. Законодавац је сматрао да неће бити од довољног утицаја казна на кривца ако буде кажњен истом казном и за крађе из § 222. к. з., којом се казни кривац за просте крађе, и законодавац је сматрао да у извесним случајевима казна одређена за" крађе из § 221. к. з. не би одгозарала величини кривичног дела из § 222. к. з., те је предвидео и казну робије за кривице из овога прописа § 222. к. з. Квалификујући их т. ј. отежавајући их законодавац не води рачуна о вредности покраденог предмета, јер, ако би вредност узимао као битан знак за појам крађе из § 222, к. з., онда би се дешавало да би врло често крађе које је законодавац хтео да квалификује т. ј. да их учини тежим од простих а лакшим од опасних, биле просте. На пр.: неко украде три снопа жита из крстина у пољу, чија вредност износи 195'динара. Како су просте крађе оне чија вредност прелази преко 200'— динара, то би ова крађа била иступна, јер јој је вредност испод 200'— динара. А законодавац је баш хтео противно. Хтео је да таква крађа не буде ни иступна ни преступна, него квалификована, од просте тежа, јер је извршена под нарочигим околностима; али не и онасна, ма да може бити и опасна. Због извесних нарочитих околности и односа, поред осталог, законодавац је хтео да строже кривца казни за крађе из § 222. к. з, на пр.: крађе извршене над предметима који се чувају у пољу без чувара, што се узда у јавну сигуркост, законсдавац казни строжим казнама, да би спречио чињење ових крађа, јер је наш сељачки свет принуђен да дуже држи своје земаљске производе у пољу без чувара. Овако строже казне утичу застрашавајуће, а на тај се начин штити имовина сељачкога света ко|у он, у пољу, не може сам да чува. Или на пр.: крађу слугу према газди и ако би њена вредност била испод 200'— динара, законодавац кажњава као квалификовану крађу само зато, што је поремећен овај однос поверења — који газда има према слузи, коме поверава, тако рећи, сву своју имовину. Строжа казна према слузи дејствоваће и на остале слуге, које ће се размислити хоће ли извршити крађу своме газди с обзиром на последице које их очекују. У обичају нашега народа је, да госту указује сву своју пажњу. Гост је нешто више. И кад се такво лице, као што је гост, покраде, онда законодавац са разлогом не пита за вредност покрађе. И наука кривичнога права и законодавства воде рачуна о особинама субјекта у кривичном праву. И наш законик води рачуна о особинамз субјекта у кривичном делу, јер кри-

вцу који се трудио да поправи учињену штету, који је имао прилике учинити већу штету па је није учинио и т. д. то признаје као олакшавну околност. И у § 228. к. з. законодавац води рачуна о покајању, као особини кривца, Покајању је законодавац код крађе дао велики значај. Према § 228. к. з., ако се крадљивац покајао и пре него што је ико, осим његових домаћих и сродника именованих у другом одељку § 50. к. з. (други одељак овог параграфа измењен је чл. 2. Уредбе о убрзању рада код судских и полицијских власти однрсно помагача сродника код дела одметништва), сазнао да је он крађу учинио, покрадено вратио или намирио — обештетио пбкрађеног из сопствених побуда, поштедеће се сасвим од казне, осим случаја опасне крађе, У случају ове крађе, ако је крадљивац покраденог сасвим намирио, казниће се половииом оне казне на коју би био осуђен, да ово није учинио. Ако је покрађеног од части намирио, суд ће му казну умањити. Пројекат казненог законика од 1910. године не даје накнади штете и покајању онај значај који да)е садањи закон. По § 267. пројекта, ако је крадљивац пре осуде повратио оштећеном ствар или му накнадио вредност, суд ће му ублажити казну а према околностима може му је свести и до најмање мере. Пројекат од 1910. године не прави разлику између просте и опасне крађе као садањи закон. Пројекат од 3921./22. год. у § 315. каже: да ће суд ублажити казну кривцу, ако он украђену ствар пре осуде врати оштећеном или му њену вредност накнади, а може га и од казне и ослободити. Како пројекат изрично говори о случају из § 308. т. ј. о лакшим врстама крађе, значи да накнади штете није хгео дати овај значај и код тешких врста крађи из § 310. Од иззесних односа у животу и сродству зависи како само постојање дела крађе тако и услови за њено извиђање, коју су ти сродници један према другоме учинили или коју су учинили поједина лица према другима са којима су у нарочитом односу, према садањем нашем казненом законику. О таквим случајевима говоре §§ 234., 235. и 236. Казненог Законика. У § 234. к. з. говори се о породичним крађама које учине супрузи један према другом или претци потомцима у правој линији. У таквом случају крађа се неће казнити само ће се осудити да се украђено поврати или накнади. У § 235. к. з. говори се да ће се крађе према сродницима из другог одељка § 50. к. з. и према задругару, хранитељу, тутору и васпи-