Branič
Сграна 212
„Б Р А Н И Ч"
Број 10. и П.
татељу казнитн само на тужбу покраденог или оштећеног, и да ће тужитељ моћи до саопштења прве судске пресуде од суђења одустати. Казна је у овим случајевима много блажија: за опасну крађу из § 233. к. з. затвор је највише до године дана а у другим случајевима затвор је највише до четири месеца. У § 236. к. з. говори се о крађама шегрта, калфи и слугу у опште, које учине према газди или коме члану његове породице. Ове крађе казне се само на тужбу господара. Тако исто казниће се на тужбу и крађе које шегрти, калфе и слуге један другом учине или који члан породице господара. Пројекат од 1910. године предвиђа крађе из § 234., 235. и 236. к. з., само са извесним одступањима од §§ 235. и 236. к. з. Пројекат од 1922./22. год. предвиђа такође крађе из §§ 234. и 235. к. з. са извесним одступањима код § 235. к. з. Овај пројекат напустио је § 236. садањег казненог законика. 111. Крађе по специјалнич законима. Прилике и потребе са напретком културе, развијање и напредак друштва стварају нове односе које треба регулисати. У време, када је наш казнени законик донесен, а то је пре шездесет година, биле су сасвим друкчије прилике. Доцније, са развитком нашега друштва и односа у њему настала је потреба за регулисањем тих новопосталих односа. Тако су се почели јављати и посебни закони. Ти нови закони, регулишући нове односе, запрећивали су казном онима који се не би придржавали регулисаних односа, и тако су постојала кривична дела по специјалним или посебним законима. Нове прилике створиле су и посебне законе који садрже и одредбе о крађама. Како се све крађе чине под нарочитим околностима и према нарочитим објектима, законод; вац је сматрао да ће најбоље бити ако их унесе у засебне законе а не и у општи казнени законик. Такви су посебни закони : закон о шумама, закон о чувању пољског имања и закон о лову. Законо шумама говори о крађи у чл. 111., 112., 113. и 114. Чл. 111. гласи : „Ко без одобрења одсече у шуми необорено дрво или сече, вади и износи саднице, сматраће се да је учинио дело крађе и казниће се од ,1 до 12 месеци затвора, а поред тога осудиће се да оштећеном накнади вредност украденог дрвета по чл. 104., 105. и 106. овог закона". Чл. 112. гласи : „Ко из шуме украде са дрвета сокове, смолу, мезгру платиће на име накнаде половину вредности дрвета по чл.
105. и 106. овог закона и казниће се затвором до два месеца". Чл 113. гласи: „Ко поломи или одсече гране са необереног дрвета у намери, да их против-законо присвоји, накнади ће оштећеном вредност по чл. 108. и платиће двоструку вредност тога предмета на име казне". Чл. 114. гласи: „Ко украде из шуме суве огранке, лишће, сухо или зелено, маховину, шишарку, жир и остало шумско семење, род, воће, земљу, камен, жиле, траву, накнадиће штету и биће кажњен са 1—-5 динара". Међу најважнијим одредбама у закону о шумама јесте чл. 133. Брзина поступка и доказна вредност реферата шумара, подшумара или чувара шума два су главна елемента чл. 133. Он гласи : „шумар, подшумар или чувар шума кад ухвати неког у горосечи или с дрвима на путу из државне шуме, дужан је о томе поднети писмени реферат општинском суду у року 24 сахата, а најдаље за пет дана. Кад општински суд прими реферат, дужан је у року од 24 сата изаћи на лице места и, у присуству шумара или чувара шума и окривљеног, извршити увиђај, кији ће потписати: шумар, кмет или председник и два присутника. Овај увиђај суд општински дужан је спровести надлежној власти у року од пет дана. Такав протокол цениће се као јавна исправа по кривичном поступку, и он је потпун доказ против учиниоца дела. Но окривљеном је допуштено да се брани свима законим дејствима, ирописаним у кривичном поступку." Пракса код полицијских власти и код судова је да се рефератом чувара шума доказује и постојање дела, а не само да је доказ о кривичној одговорности. По чл. 136. истрага и суђење морају се обавити најдаље за тридесет дана. Велика вредност шума и њихова важност руководили су законодавца, да унесе што већу брзину у поступак и да да тако јаку доказну снагу реферату чувара шума. За суђење преступних кривица надлежан је судија појединац, а његове пресуде расматра у последњем степену Апелациони Суд. Закон о чувању пољскога имања. — О крађи у овом закону говоре чл. 16. који гласи: „кад пољски чувар ухвати кога, да у пољу краде или штету чини, мора га, ако му је непознат, ухватити и спровести општинском суду, а позната му човека јавиће општинском суду" и чл. 22. који гласи: „ако би крађа или штета улазила у кривице већег рода но што су оне о којима може да суди општински суд, овај ће по званичној дужности одмах то дело спроводити среској власти, односно окружном на-