Branič

Страна 222

,,Б РАН И Ч"

Број 12.

у подели Јужне Србије на реоне, по којој би у неким окрузима било места само за радикале а у другима само за демократе —, да би се тим путем онемог.ућило даље партизанско деловање у тим крајевима. Не слажем се пре свега за то, јер би и то био један партизански рецепт по коме би се партизанство ипак, макар у кристалисаној форми, подржало, а не слажем се још из два разлога. Први је разлог у томе што ја поред разлика у лицима не видим разлика у програмима демократске и радикалне странке. Други је разлог у томе што се цело наше јавно мишљење тужи не само на администрацију у Јужној Србији, него се оно тужи у опште на администрацију у целој замљи. Да застанемо мало код ова два разлога. Не само да између демократске и радикалне странке нема видљиве разлике у програму —, можда је има у начину извођења програма —, али ни друге наше парламентарне странке нису показале до сада нешто што би личило на програм неке странке која би могла нешто да створи и која има нешто свога да каже. Оне су се све до сада извежбале само у стварању потешкоћа, у ометању свакога рада, у тражењима која се косе и са уставом и са парламентарним радом, а више пута и са здравим разумом, у жучности полемике, у неподиштавању сваког ауторитета, у непоштовању своје властите државе. То су њихове изразитије одлике, и њихове главне карактеристике. И из њих је изникао наш садашњи парламентаризам. И тај парламентаризам није привидан, на жалост он је стваран. И он води у пропаст целу земљу и не само Јужну Србију. Госп. Ог. Аранђеловић у гореспоменутом чланку наводи између осталога да један од разлога који заражује администрацију у Јужној Србији јесте у томе што политички чиновници који у њој врше своју службу више него на закон и на право треба да пазе да иду на руку посланицима, и да ако тако не раде они су изложени опасности да буду премештени, отпуштени или пензионисани. Да та констатација Госп. Ог. Аранђеловића није далеко од тачности, то најбоље може да доказује наш буџет. Али то важи за целу нашу земљу а не само за Јужну Србију. Наша држава плаћа годишње 604 милиона динара на пензије. Та сума, и сама по себи речита, показује се страховита кад се упоређује са другим буџетским сумама. Из тих упоређења излази да ми на пензије издајемо годишње више но што износе сви ануитети целокупног државног дуга; да нас пензије

коштају више но што износе издатци за Министарство Правде, Вера и Иностраних Дела, наиме више но што годишње коштају сва та министарства скупа са свим надлештвима која су им подређена, то ј^ст скупа са свим судовима у земљи, свима посланствима и консулатима на страни и т. д.; да нас пензије коштају више но што износн трошак целокупне политичке управе земље, урачунајући ту и трошак за целу жандармерију; да нас пензије коштају више но што исносе целокупни лични издатци за војску и морнарицу. Ето довде смо дотерали нашим парламентаризмом! 1 ) И наравно: оно што се издаје на једну страну не може се дати на другу страну. За то су наши чиновници тако слабо плаћени. И каква плата таква и песма. Та убедљива лекција цифара доказује деструктивно дејство нашег парламентаризма, и то дејство није тек привидно, него је оно потпуно и математички израчунато као тачно. Из наших политичких партија не струје никакве плодне ни социјалне, ни економне, ни политичке идеје кроз нашу земљу, оне никад у ово девет година нису урадиле ништа позитивна, никад нису умеле да изађу пред народ са било којом корисном идео логијом, него су на пољу сипале само фразе и грдње, а унутра су створиле хаос и конфузију. И то ће и даље тако да иде, док целоме народу једног дана не додија. Али ко воли ову земљу тај не може да то зажели. Ко воли ову земљу тај може да жели само да се томе злу стане на пуг. И лек је само један. Аболирање нашег „парламентаризма", тог нашег не „привидног", него „правог нашег" али лажног парламентаризма, барем дотле док се не доврши зграда на Батал-Џамији. Ни једна искрена суза не би за њим пала. Јер губитак парламента не би био никакав губитак за нашу земљу. Изгубило би се нешто због чега се можемо и пред страним и пред својим светом само да стидимо и од чега посгајемо на очиглед свих непријатеља наших сваким даном слабији, а дискредитујемо се и пред нашим пријатељима. Апстрахујући одуштеде ^). Према буџету за 1927/28. годину предвиђен је трошак за пензије у суми од 604 милиона динара. За Министарство Правде са свим судовима у земљи одобрен је трошак од 292.845.906 динара; за Министарство Вера 139"353.715 динара: за Министарство Иностраних Дела са свим посланствима и консулатима на страни 161.439.611 динара. Према томе трошак за сва три министарства износи скупа 593.639 222 динара. За Министарство Унутрашњих Дела са целокупном политичком управом земље и жандармеријом предвиђен је трошак од 602.405.843 динара. Целокупни ануитети свих државних дугова износе на 602 милиона динара, а сви лични издатци за војску и морнарицу (изузимањем само граничних трупа) износе на 590 милона дин.