Branič

Број 1 — 2

,Б Р А Н И Ч"

Страна 37

јим од 15. септембра 1855. год. Бр. 2842 одговара начелнику среском овако: „По представљенију Вашем од 11. септембрија ове год. № 1764 односно уштројеног попа Милуна и његови чудеса која прави са женском чељади у селу, послао сам извештаје попечитељству просвешћенија

и правосудија тачно по Вашем представљенију, и док се по томе извештају не донесе касатељно решеније нека га поп у селу, јербо сад, као уштројен, не може да буде опасан за женску чељад. Начелник Округа Иакодије Брзак". Саопштио Д-р А. Ч.

Ковчежић судских грешака

Једна погрешна одлука Битољског Првостепеног Суда Н. В., из Битоља, држи као закупац воденицу, у селу Бучину, која је смесничарска својина неколицине, па и масе пок. Ђ. Ђ. из Битоља. Он је држи по уговору закљученом са свима смесничарима па и са пок. Ђ, Ђ. за живота његова, јер је уговор о закупу потврђен код Управе Града Битоља 23. маја 1922, год. под бр. 2976. Трајање овог уговора опредељен је овим двема тачкама : „Рок закупа да траје од 14. маја 1922. год. до 14. новембра 1925. год., дакле четири и по године. „Овај уговор дужне су уговарајуће стране једна другој да откажу на три месеца пре истека рока, у противном он важи и даље за исти број година. .." Пок. Ђ. Ђ. умро је пре истека првог рока. По смрти пок. Ђ. Ђ. његова удова за себе и за наследнике саапштава преко Управе Града Битоља, заједно са осталим смесничарима, закупцу Н. В., да раскида уговор. Н. В. сматрао је да отказ није благовремено по уговору учињен, јер га је требало учинити у 1925. год.. а не у 1926. год., као што је то овде случај. Удова пок. Ђ. Ђ. обраћајући се Старатељском Судији Битољског Првостепеног Суда да предузме потребно, не би ли се делови масе у воденици предали маси, тужи код Поглавара среза Крушевског Н. Б. за дело из § 356в крив. зак. и тражи исељење закупца из њених — масених делова, и то само из масених делова, јер су остали смесничари прихватили исправност гледишта о неблаговременом отказу, те га зато нису ни тужили. Поглавар среза Крушевског издаје наредбу о исељењу, своју наредбу извршује на тај начин што пуномоћнику представника масе предаје неке каменове воденице онако на памет, без претходне деобе и Н. В. на основу § 356в крив, зак. кажњава са три дана затвора. Противу пресуде Поглавара Н. В. изјављује жалбу Прилепском Првостепеном а Суду,

а овај расматрајући акта по жалби добио је извештај да Н. В. није повео парницу код суда о року, који му је Старатељски Судија Битољског Првостепеног Суда био одредио својим извршним решењем, јер се на исто Н. није жалио. Н, В. у допуну своје жалбе Прилепском Првостепеном Суду подноси 17. новембра 1927. год. уверење Битољског Првостепеног Суда из којег се види да је он противу масе повео парницу на коју је решењем Старатељског Судије био упућен. Прилепски Првостепени Суд, концептирајућу своју одлуку на самом акту којим је Н. поднео уверење о поведеној парници, доцније пошто је пред собом имао овај тако важан доказ, одлуком својом од 24. новембра 1927. одобрио је пресуду Среског Поглавара. И ако је суд имао несумњиви доказ о томе, да је приликом решавања по жалби питање о томе да ли је рок закупа истекао — било спорно — суд је пресуду одобрио противно последњем одељку § 356в крив. зак. у коме од речи до речи стоји: „Ако би било сумњиво да ли је рок закупа истекао, полицијска власт ће упутити господара надлежном суду решењем противу кога нема места жалби." Не само то, већ је Суд ову пресуду одобрио и. ако су делови смесничара у воденици неподељени и идеални, те се према томе, не зна из којег се то добра Н, В. има иселити". Прилепски Првостепени Суд на овај начин одобрио је поглавареву пресуду не само противно § 356в крив. зак. већ и логици па и изричном пропису § 222. грађ. зак. који вели: „што се не да разликовати и распознати, оно се не може као своје ни тражити, него се само накнада од инога који је за то одговоран дужан, цутем судским тражити". Ова судска одлука противна је закону и и представља једну грубу грешку, у толико грубљу, што је штета врло велика, а одлуку суда не можемо, као извршну, исправити јер немамо могућности за правно средство. Саопштио Атанасије Н, Сотировић, адвокат.