Branič
2
Број 4
„БРАНИЧ'
Страна 69
бити изабран само онај, који сем услова потребних за право бирања, испуњава још и ове услове 4) да је навршио 30 година". Устав од 6. априла 1901. год., који у чл. 43. предвиђа два дома, садржи одредбе о старости народних посланика и сенатора у чл. 67. и 71. Чл. 67. речено је да „може бити изабран за народног посланика у Народној Скупштини... в) који је навршио 30 год". Чл. 71. одређује да „може бити постављен или изабран за сенатора... г) који је навршио 40 година". Сви изборни закони, који су до сада важили, у погледу година кандидата као услова за ступање пасивног бирачког права, били су саображени горњим уставним одредбама. Једини изузетак чини закон о избору народних посланика за Уставотворну Скупштину од 3. септембра 1920. год. У чл. 13. тога закона речено је да „за посланика у Уставотворну Скупштину може бити изабран само онај, који сем погодаба потребних за право бирања, испуњава још и ове погодбе 3) да је навршио 25 година ". Кад је овај закон донесен, на територији бив. Краљевине Србије важио је још увек Устав од 5. јуна 1903. год. који, као што смо видели, предвиђа у своме чл. 95 тридесет навршених година као услов да једно лице може бити изабрано, те према томе, - горња одредба чл. 13. из закона од 3. септембра 1920. год. била би неуставна у колико се на бив. Краљевину Србију односи. О овој теоријској истини нико није водио рачуна, пошто су други разлози диктовали законодавцу из 1920. год. да противно постојећем Уставу, доноси горе наведену законску одредбу. 1 ) Изгледа да је намера законодавцу била, да на овај начин омогући улазак у Уставотворну Скупштину млађим елементима са напреднијим идејама а у духу времена која су владала непосредно иза светског рата. Хтело је се првенствено, да нови Устав садржи нове идеје, да буде на!) Противно гледиште у овом важном питању заузео је био у начелној дебати око овог закона сам Министар за Уставотворну Скупштину и Изједначење Закона г. Стојан Протић. Он дословно каже следеће: „Данас у Европи и у свима другим напреднијим земљама суштаствене разлике између Устава и других закона нема. Устав је закон као и други закон. Један закон који регулише у главним потезима односе између јавних власти земље. Било је раније таквога схватања и правила се разлика између Устава и других закоиа, али, господо, то је схватање оглашено као погрешно и оно се према угледу на енглеску уставну историју данас сматра као застарило", — Стенографске Белешке Привременог Народног Представншитва свеска IV. стр. 575. и 576. — Интересантно је нагласити, да нико није учинио приговор о неуставности одредбе чл. 13. горњег закона у Народној Скупштини, ни у начелној дебати, ни приликом два читања. — Стенографске Белешке Прив. Нар. Пред. свеска V. стр. 82. и 274.
духнут напредним погледима, чији су носиоци несумњиво млађи људи. Да ли је се и у колико у томе успело, доказ нам пружа сам Видовдански Устав. Ми би смо њему увек претпоставили Устав од 1888. год. који је дело старијих људи и реакционарних времена! Али, зар није познато, да је наша политичка и уставна историја, баш сва у оваквим парадоксима! Сасвим је појмљиво, што је у Уставотворној Скупштини посвећена нарочита пажња питању које нас интересује. Пре свега, из разних нацрта — пројеката Устава, да наведемо неколико одредаба које су у вези са овим питањем. Тако, нацрт Устава Републиканског Клуба у чл. 50. предвиђа, да се од сваког посланика тражи, да је навршио 25 година. Иста се одредба налази и у нацрту Устава Народног Клуба (чл. 59). Исти број година за стицања пасивног бирачког права предвиђа г. Др. Јосип Смодлака у свом нацрту Југословенског Устава (чл. 90.) и г. Стојан Протић у свом нацрту Устава (чл. 87.) Нацрт пак Устава Уставне Комисије предвиђа у овом случају 30. година (чл. 86.) Како неки нацрти Устава предвиђају и Горњи Дом, то се обично за чланове Горњег Дома тражи дубља старост. Нацрт Народног Клуба нормира, да сенатором може постати онај, који је навршио 40 година. (чл. 61.) Сличну одредбу садржи и нацрт Устава г. Стојана Протића (чл. VIII) и закључци Уставне Комисије о Горњем Дому (чл. XII). Једино, од овде наведених, нацрт Устава г. Др. Јосипа Смодлаке не тражи већи број година за чланове Представничког Дома (чл. 93.) 2 ) Кад је се састала Уставотворна Скупштина и поднет Владин предлог Устава, изабран је један ужи Одбор од чланова Ску пштине, који је назван Уставни Одбор и коме је Владин нацрт Устава поднесен на ра д. Одредбе које се на Народну Скупштину односе из овог нацрта, биле су предмет живе дискусије у Одбору, па је нова стилизација одредаба поверена једном ужем Одбору, пошто је већином гласова решено, да се одбаце одредбе из Владиног нацрта Устава, које се на Горњи Дом односе. Ужи Одбор је дао своју стилизацију спорних одредаба, које су у одборском пленуму, готово без измене, примљене. Чл. 47. овако преправљеног Владиног нацрта Устава предвиђа, да
2 ) в. Нацрт Устава Републиканског Клуба и Нацрт Устава Народног Клуба — издање Народне Скупштине. — Д-р Јосип Смодлака: Нацрт Југословенског Устава, Загреб, 1920. — Стојан Протик. Нацрт Устава са додатком нацрта Устава израђеног од Уставне Комисије, Београд, 1920.